←  Micah (7/7)    
1. Teško meni! Jer sam kao kad se obere letina, kao kad se pabirèi posle branja vinogradskog; nema grozda za jelo, ranog voæa želi duša moja.
2. Nesta pobožnog sa zemlje i nema pravog medju ljudima, svi vrebaju krv, svaki lovi brata svog mrežom.
3. Da èine zlo obema rukama što više mogu, ište knez; i sudija sudi za platu, i ko je velik govori opaèinu duše svoje, i spleæu je.
4. Najbolji je izmedju njih kao trn, najpraviji je gori od trnjaka; dan stražara tvojih, pohodjenje tvoje dodje, sada æe se smesti.
5. Ne verujte prijatelju, ne oslanjajte se na vodju; od one koja ti na krilu leži, èuvaj vrata usta svojih.
6. Jer sin grdi oca, kæi ustaje na mater svoju, snaha na svekrvu svoju, neprijatelji su èoveku domaæi njegovi.
7. Ali ja æu Gospoda pogledati, èekaæu Boga spasenja svog; uslišiæe me Bog moj.
8. Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja; ako padoh, ustaæu; ako sedim u mraku, Gospod æe mi biti videlo.
9. Podnosiæu gnev Gospodnji, jer Mu zgreših, dok ne raspravi parbu moju i da mi pravicu; izvešæe me na videlo, videæu pravdu Njegovu.
10. Neprijateljica æe moja videti, i sram æe je pokriti, koja mi govori: Gde je Gospod Bog tvoj? Oèi æe je moje videti; sada æe se ona pogaziti kao blato na ulicama.
11. U koje se vreme sazidaju zidovi tvoji, u to æe vreme otiæi zapovest nadaleko;
12. U to æe vreme dolaziti k tebi od asirske do tvrdih gradova, i od tvrdih gradova do reke, i od mora do mora, i od gore do gore.
13. A zemlja æe biti pusta sa stanovnika svojih, za plod dela njihovih.
14. Pasi narod svoj s palicom svojom, stado nasledstva svog, koje živi osamljeno u šumi, usred Karmila; neka pasu po Vasanu i po Galadu, kao u staro vreme.
15. Kao u vreme kad si izašao iz zemlje misirske pokazaæu mu èudesa.
16. Narodi æe videti i postideæe se od sve sile svoje; metnuæe ruku na usta, uši æe im zaglušiti.
17. Lizaæe prah kao zmija; kao bubine zemaljske drhæuæi izlaziæe iz rupa svojih; pritrèaæe uplašeni ka Gospodu Bogu našem, i Tebe æe se bojati.
18. Ko je Bog kao Ti? Koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svog, ne drži do veka gnev svoj, jer Mu je mila milost.
19. Opet æe se smilovati na nas; pogaziæe naša bezakonja; baciæeš u dubine morske sve grehe njihove.
20. Pokazaæeš istinu Jakovu, milost Avramu, kako si se zakleo ocima našim u staro vreme.
←  Micah (7/7)