| ← Micah (6/7) → |
| 1. | Slušajte šta govori Gospod: Ustani, sudi se s gorama, i neka èuju humovi glas tvoj. |
| 2. | Slušajte, gore i tvrdi temelji zemaljski, parbu Gospodnju, jer Gospod ima parbu s narodom svojim, i s Izrailjem se sudi. |
| 3. | Narode moj, šta sam ti uèinio? I èim sam ti dosadio? Odgovori mi. |
| 4. | Jer te izvedoh iz zemlje misirske i iskupih iz kuæe ropske i poslah pred tobom Mojsija, Arona i Mariju. |
| 5. | Narode moj, opomeni se šta naumi Valak car moavski i šta mu odgovori Valam, sin Veorov, od Sitima do Galgala šta bi, da poznaš pravdu Gospodnju. |
| 6. | Sa èim æu doæi pred Gospoda da se poklonim Bogu Višnjem? Hoæu li doæi preda Nj sa žrtvama paljenicama? S teocima od godine? |
| 7. | Hoæe li Gospodu biti mile hiljade ovnova? Desetine hiljada potoka ulja? Hoæu li dati prvenca svog za prestup svoj? Plod utrobe svoje za greh duše svoje? |
| 8. | Pokazao ti je, èoveèe, šta je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da èiniš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim? |
| 9. | Glas Gospodnji vièe gradu, i ko je mudar vidi ime tvoje; slušajte prut i Onog koji ga je odredio. |
| 10. | Nije li jošte u kuæi bezbožnikovoj blago nepravo? I efa krnja, gadna? |
| 11. | Hoæe li mi biti èist u koga su merila lažna i u tobocu prevarno kamenje? |
| 12. | Jer su bogatuni njegovi puni nepravde, i stanovnici govore laž, i u ustima im je jezik prevaran. |
| 13. | Zato æu te i ja biti da oboliš, pustošiæu te za grehe tvoje. |
| 14. | Ti æeš jesti, ali se neæeš nasititi, i padanje tvoje biæe usred tebe; i sklanjaæeš, ali neæeš izbaviti, i što izbaviš predaæu maèu. |
| 15. | Ti æeš sejati, ali neæeš žeti; ti æeš cediti masline, ali se neæeš namazati uljem, i mast, ali neæeš piti vino. |
| 16. | Jer se drže uredbe Amrijeve i sva dela doma Ahavovog, i hodite po savetima njihovim, da te predam u pogibao, i stanovnike njegove u podsmeh, i nosiæete sramotu naroda mog. |
| ← Micah (6/7) → |