←  Matthew (26/28)  →
1. I kad svrši Isus reèi ove, reèe uèenicima svojim:
2. Znate da æe do dva dana biti pasha, i Sina èoveèijeg predaæe da se razapne.
3. Tada skupiše se glavari sveštenièki i književnici i starešine narodne u dvor poglavara sveštenièkog po imenu Kajafe;
4. I svetovaše se kako bi Isusa iz prevare uhvatili i ubili.
5. I govorahu: Ali ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
6. A kad Isus beše u Vitaniji u kuæi Simona gubavog,
7. Pristupi k Njemu žena sa sklenicom mira mnogocenog, i izli na glavu Njegovu kad sedjaše za trpezom.
8. A kad videše to uèenici Njegovi, rasrdiše se govoreæi: Zašto se èini takva šteta?
9. Jer se moglo ovo prodati skupo i novci dati siromasima.
10. A kad razume Isus, reèe im: Šta smetate ženu? Ona uèini dobro delo na meni.
11. Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda.
12. A ona izlivši miro ovo na telo moje za ukop me prigotovi.
13. Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda ovo jevandjelje po svemu svetu, kazaæe se i to za spomen njen što uèini ona.
14. Tada jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide ka glavarima sveštenièkim,
15. I reèe: Šta æete mi dati da vam ga izdam? A oni mu obrekoše trideset srebrnika.
16. I otada tražaše zgodu da Ga izda.
17. A u prvi dan presnih hlebova pristupiše uèenici k Isusu govoreæi: Gde æeš da ti zgotovimo pashu da jedeš?
18. A On reèe: Idite u grad k tome i tome, i kažite mu: Uèitelj kaže: vreme je moje blizu, u tebe æu da uèinim pashu s uèenicima svojim.
19. I uèiniše uèenici kako im zapovedi Isus, i ugotoviše pashu.
20. A kad bi uveèe, sede za trpezu sa dvanaestoricom.
21. I kad jedjahu reèe im: Zaista vam kažem: jedan izmedju vas izdaæe me.
22. I zabrinuvši se vrlo poèeše svaki govoriti Mu: Da nisam ja, Gospode?
23. A On odgovarajuæi reèe: Koji umoèi sa mnom ruku u zdelu onaj æe me izdati.
24. Sin èoveèiji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom èoveku koji izda Sina èoveèijeg; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj èovek.
25. A Juda, izdajnik Njegov, odgovarajuæi reèe: Da nisam ja, ravi? Reèe mu: Ti kaza.
26. I kad jedjahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše uèenicima, i reèe: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
27. I uze èašu i davši hvalu dade im govoreæi: Pijte iz nje svi;
28. Jer je ovo krv moja novog zaveta koja æe se proliti za mnoge radi otpuštenja greha.
29. Kažem vam pak da neæu odsad piti od ovog roda vinogradskog do onog dana kad æu piti s vama novog u carstvu Oca svog.
30. I otpojavši hvalu izidjoše na goru maslinsku.
31. Tada reèe im Isus: Svi æete se vi sablazniti o mene ovu noæ; jer u pismu stoji: Udariæu pastira i ovce od stada razbežaæe se.
32. A po vaskrsenju svom ja idem pred vama u Galileju.
33. A Petar reèe Mu: Ako se i svi sablazne o tebe ja se neæu nikad sablazniti.
34. Reèe mu Isus: Zaista ti kažem: noæas dok petao ne zapeva tri puta æeš me se odreæi.
35. Reèe Njemu Petar: Da bih znao i umreti s Tobom neæu Te se odreæi. Tako i svi uèenici rekoše.
36. Tada dodje Isus s njima u selo koje se zove Getsimanija, i reèe uèenicima: Sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu.
37. I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poèe tužiti.
38. Tada reèe im Isus: Žalosna je duša moja do smrti; poèekajte ovde, i stražite sa mnom.
39. I otišavši malo pade na lice svoje moleæi se i govoreæi: Oèe moj! Ako je moguæe da me mimoidje èaša ova; ali opet ne kako ja hoæu nego kako Ti.
40. I došavši k uèenicima nadje ih gde spavaju, i reèe Petru: Zar ne mogoste jedan èas postražiti sa mnom?
41. Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srèan, ali je telo slabo.
42. Opet po drugi put otide i pomoli se govoreæi: Oèe moj! Ako me ne može èaša ova mimoiæi da je ne pijem, neka bude volja Tvoja.
43. I došavši nadje ih opet gde spavaju; jer im behu oèi otežale.
44. I ostavivši ih otide opet i treæi put te se pomoli govoreæi one iste reèi.
45. Tada dodje k uèenicima svojim i reèe im: Jednako spavate i poèivate; evo se približi èas, i Sin èoveèiji predaje se u ruke grešnika.
46. Ustanite da idemo; evo se približi izdajnik moj.
47. I dok On još tako govoraše, gle, Juda, jedan od dvanaestorice, dodje, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara sveštenièkih i starešina narodnih.
48. A izdajnik Njegov dade im znak govoreæi: Koga ja celivam onaj je; držite ga.
49. I odmah pristupivši k Isusu reèe: Zdravo, ravi! I celiva Ga.
50. A Isus reèe mu: Prijatelju! Šta æeš ti ovde? Tada pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše Ga.
51. I gle, jedan od onih što behu sa Isusom mašivši se rukom izvadi nož svoj te udari slugu poglavara sveštenièkog, i odseèe mu uho.
52. Tada reèe mu Isus: Vrati nož svoj na mesto njegovo; jer svi koji se maše za nož od noža æe izginuti.
53. Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svog da mi pošalje više od dvanaest legeona andjela?
54. Ali kako bi se ispunilo šta stoji u pismu da ovo treba da bude?
55. U taj èas reèe Isus ljudima: Kao na hajduka izišli ste s noževima i s koljem da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sedeo uèeæi u crkvi, i ne uhvatiste me.
56. A ovo sve bi da se zbudu pisma proroèka. Tada uèenici svi ostaviše Ga, i pobegoše.
57. I oni što uhvatiše Isusa odvedoše Ga poglavaru sveštenièkom, Kajafi, gde se književnici i starešine sabraše.
58. A Petar idjaše za Njim izdaleka do dvora poglavara sveštenièkog i ušavši unutra sede sa slugama da vidi svršetak.
59. A glavari sveštenièki i starešine i sav sabor tražahu lažna svedoèanstva na Isusa da bi Ga ubili;
60. I ne nadjoše; i premda mnogi lažni svedoci dolaziše, ne nadjoše. Najposle dodjoše dva lažna svedoka,
61. I rekoše: On je kazao: Ja mogu razvaliti crkvu Božju i za tri dana naèiniti je.
62. I ustavši poglavar sveštenièki reèe Mu: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoèe?
63. A Isus je æutao. I poglavar sveštenièki odgovarajuæi reèe Mu: Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božji?
64. Reèe mu Isus: Ti kaza. Ali ja vam kažem: odsele æete videti Sina èoveèijeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim.
65. Tada poglavar sveštenièki razdre haljine svoje govoreæi: Huli na Boga; šta nam trebaju više svedoci? Evo sad èuste hulu njegovu.
66. Šta mislite? A oni odgovarajuæi rekoše: Zaslužio je smrt.
67. Tada pljunuše Mu u lice, i udariše Ga po licu, a jedni Mu daše i priuške
68. Govoreæi: Proreci nam, Hriste, ko te udari?
69. A Petar sedjaše napolju na dvoru, i pristupi k njemu jedna sluškinja govoreæi: i ti si bio s Isusom Galilejcem.
70. A on se odreèe pred svima govoreæi: Ne znam šta govoriš.
71. A kad izidje k vratima ugleda ga druga, i reèe onima što behu onde: i ovaj beše sa Isusom Nazareæaninom.
72. On opet odreèe se kletvom: Ne znam tog èoveka.
73. A malo potom pristupiše oni što stajahu i rekoše Petru: Vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje.
74. Tada se poèe kleti i preklinjati da ne zna tog èoveka. I odmah zapeva petao.
75. I opomenu se Petar reèi Isusove što mu je rekao: Dok petao ne zapeva tri puta æeš me se odreæi. I izašavši napolje plaka gorko.
←  Matthew (26/28)  →