←  Matthew (23/28)  →
1. Tada Isus reèe k narodu i uèenicima svojim
2. Govoreæi: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.
3. Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni èine ne èinite; jer govore a ne èine.
4. Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleæa ljudska; a prstom svojim neæe da ih prihvate.
5. A sva dela svoja èine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim.
6. I traže zaèelje na gozbama i prva mesta po zbornicama,
7. I da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi!
8. A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braæa.
9. I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima.
10. Niti se zovite Uèitelji; jer je u vas jedan uèitelj Hristos.
11. A najveæi izmedju vas da vam bude sluga.
12. Jer koji se podiže, poniziæe se, a koji se ponižuje, podignuæe se.
13. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.
14. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuæe udovièke, i lažno se Bogu molite dugo; zato æete veæma biti osudjeni.
15. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga prisvojite, èinite ga sinom paklenim, udvoje veæim od sebe.
16. Teško vama vodje slepe koji govorite: Ako se ko kune crkvom ništa je; a ako se ko kune zlatom crkvenim kriv je.
17. Budale slepe! Šta je veæe, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti.
18. I ako se ko kune oltarom ništa je to, a koji se kune darom koji je na njemu kriv je
19. Budale slepe! Šta je veæe, ili dar, ili oltar koji dar osveti?
20. Koji se dakle kune oltarom, kune se njim i svim što je na njemu.
21. I koji se kune crkvom, kune se njom i Onim što živi u njoj.
22. I koji se kune nebom, kune se prestolom Božjim i Onim koji sedi na njemu.
23. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo èiniti i ono ne ostavljati.
24. Vodje slepe koji ocedjujete komarca a kamilu proždirete.
25. Teško vama književnici i fariseji, licemeri što èistite spolja èašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde.
26. Fariseju slepi! Oèisti najpre iznutra èašu i zdelu da budu i spolja èiste.
27. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okreèeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvaèkih i svake neèistote.
28. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.
29. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika,
30. I govorite: Da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv proroka.
31. Tim samo svedoèite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.
32. I vi dopunite meru otaca svojih.
33. Zmije, porodi aspidini! Kako æete pobeæi od presude u oganj pakleni?
34. Zato evo ja æu k vama poslati proroke i premudre i književnike; i vi æete jedne pobiti i raspeti a jedne biti po zbornicama svojim i goniti od grada do grada,
35. Da dodje na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednog do krvi Zarije sina Varahijinog, koga ubiste medju crkvom i oltarom.
36. Zaista vam kažem da æe ovo sve doæi na rod ovaj.
37. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim èeda tvoja kao što kokoš skuplja piliæe svoje pod krila i ne hteste!
38. Eto æe vam se ostaviti vaša kuæa pusta.
39. Jer vam kažem: Neæete mene videti odsele dok ne kažete: Blagoslovljen koji ide u ime Gospodnje.
←  Matthew (23/28)  →