←  Matthew (21/28)  →
1. I kad se približiše k Jerusalimu i dodjoše u Vitfagu k maslinskoj gori, onda Isus posla dva uèenika
2. Govoreæi im: Idite u selo što je prema vama, i odmah æete naæi magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i dovedite mi.
3. I ako vam ko reèe šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah æe ih poslati.
4. A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreæi:
5. Kažite kæeri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magarièinom.
6. I uèenici otidoše, i uèinivši kako im zapovedi Isus.
7. Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih.
8. A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu.
9. A narod koji idjaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreæi: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
10. I kad On udje u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreæi: Ko je to?
11. A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog.
12. I udje Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.
13. I reèe im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi naèiniste od njega peæinu hajduèku.
14. I pristupiše k Njemu hromi i slepi u crkvi, i isceli ih.
15. A kad videše glavari sveštenièki i književnici èudesa što uèini, i decu gde vièu u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se.
16. I rekoše Mu: Èuješ li šta ovi govore? A Isus reèe im: Da! Zar niste nikad èitali: Iz usta male dece i koja sisaju naèinio si sebi hvalu?
17. I ostavivši ih izadje napolje iz grada u Vitaniju, i zanoæi onde.
18. A ujutru, vraæajuæi se u grad, ogladne.
19. I ugledavši smokvu jednu kraj puta dodje k njoj, i ne nadje ništa na njoj do lišæe samo, i reèe joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva.
20. I videvši to uèenici diviše se govoreæi: Kako odmah usahnu smokva!
21. A Isus odgovarajuæi reèe im: Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokveno uèiniæete, nego i gori ovoj ako kažete: Digni se i baci se u more, biæe.
22. I sve što uzištete u molitvi verujuæi, dobiæete.
23. I kad dodje u crkvu i stade uèiti, pristupiše k Njemu glavari sveštenièki i starešine narodne govoreæi: Kakvom vlasti to èiniš? I ko ti dade vlast tu?
24. A Isus odgovarajuæi reèe im: Ja æu vas upitati jednu reè, koju ako mi kažete, i ja æu vama kazati kakvom vlasti ovo èinim.
25. Krštenje Jovanovo otkuda bi? Ili s neba, ili od ljudi? A oni pomišljavahu u sebi govoreæi: Ako kažemo: S neba, reæi æe nam: Zašto mu dakle ne verovaste?
26. Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka.
27. I odgovarajuæi Isusu rekoše: Ne znamo. Reèe i On njima: Ni ja vama neæu kazati kakvom vlasti ovo èinim.
28. Šta vam se èini? Èovek neki imaše dva sina; i došavši k prvom reèe: Sine! Idi danas radi u vinogradu mom.
29. A on odgovarajuæi reèe: Neæu; a posle se raskaja i otide.
30. I pristupivši k drugom reèe tako. A on odgovarajuæi reèe: Hoæu, gospodaru; i ne otide.
31. Koji je od ove dvojice ispunio volju oèevu? Rekoše Mu: Prvi. Reèe im Isus: Zaista vam kažem da æe carinici i kurve pre vas uæi u carstvo Božje.
32. Jer dodje k vama Jovan putem pravednim, i ne verovaste mu; a carinici i kurve verovaše mu; i vi pošto videste to, ne raskajaste se da mu verujete.
33. Drugu prièu èujte: Beše èovek domaæin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i naèini kulu, i dade ga vinogradarima i otide.
34. A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove.
35. I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednog zasuše kamenjem.
36. Opet posla druge sluge, više nego pre, i uèiniše im tako isto.
37. A po tom posla k njima sina svog govoreæi: Postideæe se sina mog.
38. A vinogradari videvši sina rekoše medju sobom: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo.
39. I uhvatiše ga, pa izvedoše ga napolje iz vinograda, i ubiše.
40. Kad dodje dakle gospodar od vinograda šta æe uèiniti vinogradarima onim?
41. Rekoše Mu: Zloèince æe zlom smrti pomoriti; a vinograd daæe drugim vinogradarima, koji æe mu davati rodove u svoje vreme.
42. A reèe im Isus: Zar niste nikada èitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on je postao glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vašim oèima.
43. Zato vam kažem da æe se od vas uzeti carstvo Božje, i daæe se narodu koji njegove rodove donosi.
44. I ko padne na ovaj kamen razbiæe se; a na koga on padne satræe ga.
45. I èuvši glavari sveštenièki i fariseji prièe Njegove razumeše da za njih govori.
46. I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer Ga držahu za proroka.
←  Matthew (21/28)  →