←  Matthew (20/28)  →
1. Jer je carstvo nebesko kao èovek domaæin koji ujutru rano izidje da naima poslenike u vinograd svoj.
2. I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u vinograd svoj.
3. I izišavši u treæi sat, vide druge gde stoje na trgu besposleni,
4. I njima reèe: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo daæu vam.
5. I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sat, uèini tako.
6. I u jedanaesti sat izišavši nadje druge gde stoje besposleni, i reèe im: Što stojite ovde sav dan besposleni?
7. Rekoše mu: Niko nas ne najmi. Reèe im: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo primiæete.
8. A kad bi u veèe, reèe gospodar od vinograda k pristavu svom: Dozovi poslenike i podaj im platu poèevši od poslednjih do prvih.
9. I došavši koji su u jedanaesti sat najmljeni primiše po groš.
10. A kad dodjoše prvi, mišljahu da æe više primiti: I primiše i oni po groš.
11. I primivši vikahu na gospodara.
12. Govoreæi: Ovi poslednji jedan sat radiše, i izjednaèi ih s nama koji smo se èitav dan muèili i goreli.
13. A on odgovarajuæi reèe jednom od njih: Prijatelju! Ja tebi ne èinim krivo; Nisi li pogodio sa mnom po groš?
14. Uzmi svoje pa idi; A ja hoæu i ovom poslednjem da dam kao i tebi.
15. Ili zar ja nisam vlastan u svom èiniti šta hoæu? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar?
16. Tako æe biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih, a malo izbranih.
17. I pošavši Isus u Jerusalim uze nasamo dvanaest uèenika na putu, i reèe im:
18. Evo idem u Jerusalim, i Sin èoveèiji biæe predan glavarima sveštenièkim i književnicima; i osudiæe Ga na smrt;
19. I predaæe Ga neznabošcima da Mu se rugaju i da Ga biju i razapnu; i treæi dan ustaæe.
20. Tada pristupi k Njemu mati sinova Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajuæi Mu se i moleæi Ga za nešto.
21. A On joj reèe: Šta hoæeš? Reèe Mu: Zapovedi da sedu ova moja dva sina, jedan s desne strane Tebi, a jedan s leve strane Tebi, u carstvu Tvom.
22. A Isus odgovarajuæi reèe: Ne znate šta tražite; možete li piti èašu koju æu ja piti i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim? Rekoše Mu: Možemo.
23. I reèe im: Èašu dakle moju ispiæete, i krstiæete se krštenjem kojim se ja krstim; ali da sedete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati, nego kome je ugotovio Otac moj.
24. I kad èuše ostalih deset uèenika, rasrdiše se na ta dva brata.
25. A Isus dozvavši ih reèe: Znate da knezovi narodni zapovedaju narodu, i poglavari upravljaju njim.
26. Ali medju vama da ne bude tako; nego koji hoæe da bude veæi medju vama, da vam služi.
27. I koji hoæe medju vama da bude prvi, da vam bude sluga.
28. Kao što ni Sin èoveèiji nije došao da Mu služe, nego da služi i da dušu svoju u otkup da za mnoge.
29. I kad je izlazio iz Jerihona za Njim idjaše narod mnogi.
30. I gle, dva slepca sedjahu kraj puta, i èuvši da Isus prolazi povikaše govoreæi: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!
31. A narod preæaše im da uæute; a oni još veæma povikaše govoreæi: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!
32. I ustavivši se Isus dozva ih, i reèe: Šta hoæete da vam uèinim?
33. Rekoše Mu: Gospode, da se otvore oèi naše.
34. I smilova se Isus, i dohvati se oèiju njihovih, i odmah progledaše oèi njihove, i otidoše za Njim.
←  Matthew (20/28)  →