←  Matthew (13/28)  →
1. I onaj dan izišavši Isus iz kuæe sedjaše kraj mora.
2. I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora uæi u ladju i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3. I On im kaziva mnogo u prièama govoreæi: Gle, izidje sejaè da seje.
4. I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dodjoše ptice i pozobaše ih;
5. A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6. I kad obasja sunce, povenuše, i buduæi da nemahu žila, posahnuše.
7. A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8. A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9. Ko ima uši da èuje neka èuje.
10. I pristupivši uèenici rekoše Mu: Zašto im govoriš u prièama?
11. A On odgovarajuæi reèe im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano.
12. Jer ko ima, daæe mu se, i preteæi æe mu; a koji nema, uzeæe mu se i ono što ima.
13. Zato im govorim u prièama, jer gledajuæi ne vide, i èujuæi ne èuju niti razumeju.
14. I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima æete èuti, i neæete razumeti; i oèima æete gledati, i neæete videti.
15. Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško èuju, i oèi su svoje zatvorili da kako ne vide oèima, i ušima ne èuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
16. A blago vašim oèima što vide, i ušima vašim što èuju.
17. Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i èuti šta vi èujete, i ne èuše.
18. Vi pak èujte prièu o sejaèu:
19. Svakome koji sluša reè o carstvu i ne razume, dolazi neèastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.
20. A na kamenu posejano to je koji sluša reè i odmah s radosti primi je,
21. Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reèi radi, odmah udari natrag.
22. A posejano u trnju to je koji sluša reè, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše reè, i bez roda ostane.
23. A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reè i razume, koji dakle i rod radja, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.
24. Drugu prièu kaza im govoreæi: Carstvo je nebesko kao èovek koji poseja dobro seme u polju svom,
25. A kad ljudi pospaše, dodje njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide.
26. A kad nièe usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.
27. Tada dodjoše sluge domaæinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?
28. A on reèe im: Neprijatelj èovek to uèini. A sluge rekoše mu: Hoæeš li dakle da idemo da ga poèupamo?
29. A on reèe: Ne; da ne bi èupajuæi kukolj poèupali zajedno s njime pšenicu.
30. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reæi æu žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju.
31. Drugu prièu kaza im govoreæi: Carstvo je nebesko kao zrno gorušièino koje uzme èovek i poseje na njivi svojoj,
32. Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veæe je od svega povræa, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.
33. Drugu prièu kaza im: Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne.
34. Sve ovo u prièama govori Isus ljudima, i bez prièe ništa ne govoraše im:
35. Da se zbude šta je kazao prorok govoreæi: Otvoriæu u prièama usta svoja, kazaæu sakriveno od postanja sveta.
36. Tada ostavi Isus ljude, i dodje u kuæu. I pristupiše k Njemu uèenici Njegovi govoreæi: Kaži nam prièu o kukolju na njivi.
37. A On odgovarajuæi reèe im: Koji seje dobro seme ono je Sin èoveèiji;
38. A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla;
39. A neprijatelj koji ga je posejao jeste djavo; a žetva je posledak ovog veka; a žeteoci su andjeli.
40. Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako æe biti na kraju ovog veka.
41. Poslaæe Sin èoveèiji andjele svoje, i sabraæe iz carstva Njegovog sve sablazni i koji èine bezakonje.
42. I baciæe ih u peæ ognjenu: onde æe biti plaè i škrgut zuba.
43. Tada æe se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Ko ima uši da èuje neka èuje.
44. Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši èovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono.
45. Još je carstvo nebesko kao èovek trgovac koji traži dobar biser,
46. Pa kad nadje jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.
47. Još je carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe;
48. Koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sedavši, izbraše dobre u sudove, a zle baciše napolje.
49. Tako æe biti na poletku veka: iziæi æe andjeli i odluèiæe zle od pravednih.
50. I baciæe ih u peæ ognjenu: onde æe biti plaè i škrgut zuba.
51. Reèe im Isus: Razumeste li ovo? Rekoše Mu: Da, Gospode.
52. A On im reèe: Zato je svaki književnik koji se nauèio carstvu nebeskom kao domaæin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.
53. I kad svrši Isus prièe ove, otide odande.
54. I došavši na postojbinu svoju, uèaše ih po zbornicama njihovim tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moæi?
55. Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braæa njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda?
56. I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?
57. I sablažnjavahu se o Njega. A Isus reèe im: Nema proroka bez èasti osim na postojbini svojoj i u domu svom.
58. I ne stvori onde èudesa mnogih za neverstvo njihovo.
←  Matthew (13/28)  →