←  Matthew (12/28)  →
1. U to vreme idjaše Isus u subotu kroz useve: a uèenici Njegovi ogladneše, i poèeše trgati klasje, i jesti.
2. A fariseji videvši to rekoše Mu: Gle, uèenici tvoji èine šta ne valja èiniti u subotu.
3. A On reèe im: Niste li èitali šta uèini David kad ogladne, on i koji behu s njim?
4. Kako udje u kuæu Božju, i hlebove postavljene pojede, kojih nije valjalo jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samim sveštenicima.
5. Ili niste èitali u zakonu kako u subotu sveštenici u crkvi subotu pogane, pa nisu krivi?
6. A ja vam kažem da je ovde onaj koji je veæi od crkve.
7. Kad biste pak znali šta je to: Milosti hoæu a ne priloga, nikad ne biste osudjivali prave;
8. Jer je Gospodar i od subote Sin èoveèiji.
9. I otišavši odande dodje u zbornicu njihovu.
10. I gle, èovek beše tu s rukom suvom; i zapitaše Ga govoreæi: Valja li u subotu leèiti? Da bi Ga okrivili.
11. A On reèe im: Koji je medju vama èovek koji ima ovcu jednu pa ako ona u subotu upadne u jamu neæe je uzeti i izvaditi?
12. A koliko je èovek pretežniji od ovce? Dakle valja u subotu dobro èiniti.
13. Tada reèe èoveku: Pruži ruku svoju. I pruži. I postade zdrava kao i druga.
14. A fariseji izišavši naèiniše veæe o Njemu kako bi Ga pogubili. No Isus doznavši to ukloni se odande.
15. I za Njim idoše ljudi mnogi, i isceli ih sve.
16. I zapreti im da Ga ne razglašuju:
17. Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreæi:
18. Gle, sluga moj, koga sam izabrao, ljubazni moj, koji je po volji duše moje: metnuæu duh svoj na Njega, i sud neznabošcima javiæe.
19. Neæe se svadjati ni vikati, niti æe èuti ko po rasputicama glas Njegov.
20. Trsku stuèenu neæe prelomiti i sveštilo zapaljeno neæe ugasiti dok pravda ne održi pobedu.
21. I u ime Njegovo uzdaæe se narodi.
22. Tada dovedoše k Njemu besnoga koji beše nem i slep; i isceli ga da nemi i slepi stade govoriti i gledati.
23. I divljahu se svi ljudi govoreæi: Nije li ovo Hristos, sin Davidov?
24. A fariseji èuvši to rekoše: Ovaj drugaèije ne izgoni djavola do pomoæu Veelzevula kneza djavolskog.
25. A Isus znajuæi misli njihove reèe im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteæe; i svaki grad ili dom koji se razdeli sam po sebi, propašæe.
26. I ako sotona sotonu izgoni, sam po sebi razdelio se; kako æe dakle ostati carstvo njegovo?
27. I ako ja pomoæu Veelzevula izgonim djavole, sinovi vaši èijom pomoæu izgone? Zato æe vam oni biti sudije.
28. A ako li ja Duhom Božijim izgonim djavole, dakle je došlo k vama carstvo nebesko.
29. Ili kako može ko uæi u kuæu jakoga i pokuæstvo njegovo oteti, ako najpre ne sveže jakoga? I onda æe kuæu njegovu opleniti.
30. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, prosipa.
31. Zato vam kažem: svaki greh i hula oprostiæe se ljudima; a na Duha Svetog hula neæe se oprostiti ljudima.
32. I ako ko reèe reè na Sina èoveèijeg, oprostiæe mu se; a koji reèe reè na Duha Svetog, neæe mu se oprostiti ni na ovom svetu ni na onom.
33. Ili usadite drvo dobro, i rod njegov biæe dobar; ili usadite drvo zlo, i rod njegov zao biæe; jer se po rodu drvo poznaje.
34. Porodi aspidini! Kako možete dobro govoriti, kad ste zli? Jer usta govore od suviška srca.
35. Dobar èovek iz dobre kleti iznosi dobro; a zao èovek iz zle kleti iznosi zlo.
36. A ja vam kažem da æe za svaku praznu reè koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda.
37. Jer æeš se svojim reèima opravdati, i svojim æeš se reèima osuditi.
38. Tada odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreæi: Uèitelju! Mi bi radi od tebe znak videti.
39. A On odgovarajuæi reèe im: Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neæe mu se dati znak osim znaka Jone proroka.
40. Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noæi: tako æe biti i Sin èoveèiji u srcu zemlje tri dana i tri noæi.
41. Ninevljani iziæi æe na sud s rodom ovim, i osudiæe ga; jer se pokajaše Joninim pouèenjem: a gle, ovde je veæi od Jone.
42. Carica južna iziæi æe na sud s rodom ovim, i osudiæe ga; jer ona dodje s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veæi od Solomuna.
43. A kad neèisti duh izidje iz èoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeæi pokoja, i ne nadje ga.
44. Onda reèe: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao; i došavši nadje prazan, pometen i ukrašen.
45. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje gore èoveku onom od prvog. Tako æe biti i ovome rodu zlome.
46. Dok On još govoraše s ljudima, gle, mati Njegova i braæa Njegova stajahu napolju i èekahu da govore s Njime.
47. I neko Mu reèe: Evo mati Tvoja i braæa Tvoja stoje na polju, radi su da govore s Tobom.
48. A On odgovori i reèe onome što Mu kaza: Ko je mati moja, i ko su braæa moja?
49. I pruživši ruku svoju na uèenike svoje reèe: Eto mati moja i braæa moja. Jer ko izvršuje volju Oca mog koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati.
←  Matthew (12/28)  →