←  Mark (9/16)  →
1. I reèe im: Zaista vam kažem: imaju neki medju ovima što stoje ovde koji neæe okusiti smrt dok ne vide carstvo Božje da dodje u sili.
2. I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede ih na visoku goru same; i preobrazi se pred njima.
3. I haljine Njegove postadoše sjajne i vrlo bele kao sneg, kao što ne može belilja ubeliti na zemlji.
4. I ukaza im se Ilija s Mojsijem gde se razgovarahu s Isusom.
5. I Petar odgovarajuæi reèe Isusu: Ravi! Dobro nam je ovde biti; i da naèinimo tri senice: Tebi jednu i Mojsiju jednu i Iliji jednu.
6. Jer ne znaše šta govori; jer behu vrlo uplašeni.
7. I postade oblak te ih zakloni; i dodje glas iz oblaka govoreæi: Ovo je Sin moj ljubazni; Njega poslušajte.
8. I ujedanput pogledavši, nikoga ne videše osim Isusa samog sa sobom.
9. A kad silažahu s gore zapreti im da nikom ne kazuju šta su videli, dok Sin èoveèji ne ustane iz mrtvih.
10. I reè zadržaše u sebi pitajuæi jedan drugog: Šta to znaèi ustati iz mrtvih?
11. I pitahu Ga govoreæi: Kako govore književnici da Ilija treba najpre da dodje?
12. A On odgovarajuæi reèe im: Ilija æe doæi najpre, i urediti sve; ali i Sin èoveèji treba da mnogo postrada i da se ponizi, kao što je pisano.
13. Ali vam kažem da je i Ilija došao i uèiniše s njim šta htedoše kao što je pisano za njega.
14. I došavši k uèenicima svojim vide narod mnogi oko njih i književnike gde se prepiru s njima.
15. I odmah videvši Ga sav narod uplaši se i pritrèavši pozdravljahu Ga.
16. I upita književnike: Šta se prepirete s njima?
17. I odgovarajuæi jedan od naroda reèe: Uèitelju! Dovedoh k Tebi sina svog u kome je duh nemi.
18. I svaki put kad ga uhvati lomi ga, i penu baca i škrguæe zubima; i suši se. I rekoh uèenicima Tvojim da ga isteraju; i ne mogoše.
19. A On odgovarajuæi mu reèe: O rode neverni! Dokle æu s vama biti? Dokle æu vas trpeti? Dovedite ga k meni.
20. I dovedoše ga k Njemu; i kad Ga vide odmah ga duh stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajuæi penu.
21. I upita oca njegovog: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reèe: Iz detinjstva.
22. I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako šta možeš pomozi nam, smiluj se na nas.
23. A Isus reèe mu: Ako možeš verovati: sve je moguæe onome koji veruje.
24. I odmah povikavši otac detinji sa suzama govoraše: Verujem, Gospode! Pomozi mom neverju.
25. A Isus videæi da se stièe narod, zapreti duhu neèistom govoreæi mu: Duše nemi i gluvi! Ja ti zapovedam, izadji iz njega i više ne ulazi u njega.
26. I povikavši i izlomivši ga vrlo izadje; i uèini se kao mrtav tako da mnogi govorahu: Umre.
27. A Isus uzevši ga za ruku podiže ga: i usta.
28. I kad udje u kuæu, pitahu Ga uèenici Njegovi nasamo: Zašto ga mi nismo mogli isterati?
29. I reèe im: Ovaj se rod nièim ne može isterati do molitvom i postom.
30. I izašavši odande idjahu kroz Galileju; i ne hteše da ko dozna.
31. Jer uèaše uèenike svoje, i govoraše im da æe se Sin èoveèji predati u ruke ljudske, i ubiæe Ga, i pošto Ga ubiju ustaæe treæi dan.
32. A oni ne razumevahu reè, i ne smehu da Ga zapitaju.
33. I dodje u Kapernaum, i kad beše u kuæi zapita ih: Šta se prepiraste putem medju sobom?
34. A oni æutahu; jer se putem prepiraše medju sobom ko je najveæi.
35. I sedavši dozva dvanaestoricu i reèe im: Koji hoæe da bude prvi neka bude od svih najzadnji i svima sluga.
36. I uzevši dete metnu ga medju njih i zagrlivši ga reèe im:
37. Ko jedno ovakvo dete primi u ime moje, mene prima; a ko mene primi, ne prima mene nego Onog koji je mene poslao.
38. Odgovori Mu Jovan govoreæi: Uèitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni djavole koji ne ide za nama: i zabranismo mu, jer ne ide za nama.
39. A Isus reèe: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim èudo èinio da može brzo zlo govoriti za mnom.
40. Jer ko nije protiv vas s vama je.
41. Jer ko vas napoji èašom vode u ime moje, zato što ste Hristovi, zaista vam kažem: neæe mu propasti plata.
42. A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da obesi kamen vodenièni o vrat svoj i da se baci u more.
43. I ako te ruka tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je bez ruke u život uæi, negoli s obe ruke uæi u pakao, u oganj veèni,
44. Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
45. I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je uæi u život hrom, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj veèni,
46. Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
47. Ako te i oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom uæi u carstvo Božje, negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni,
48. Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
49. Jer æe se svaki ognjem posoliti, i svaka æe se žrtva solju posoliti.
50. Dobra je so; ali ako so bude neslana, èim æe se osoliti? Imajte so u sebi, i mir imajte medju sobom.
←  Mark (9/16)  →