←  Mark (2/16)  →
1. I udje opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i èu se da je u kuæi.
2. I odmah skupiše se mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se zbiju; i kazivaše im reè.
3. I dodjoše k Njemu s oduzetim koga su nosili èetvoro.
4. I ne moguæi približiti se k Njemu od naroda otkriše kuæu gde On beše, i prokopavši spustiše odar na kome oduzeti ležaše.
5. A Isus videvši veru njihovu reèe uzetome: Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji.
6. A onde sedjahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim:
7. Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?
8. I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reèe im: Što tako pomišljate u srcima svojim?
9. Šta je lakše? Reæi uzetome: Opraštaju ti se gresi, ili reæi: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi?
10. No da znate da vlast ima Sin èoveèji na zemlji opraštati grehe, (reèe uzetome:)
11. Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma.
12. I usta odmah, i uzevši odar izadje pred svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreæi: Nikada toga videli nismo.
13. I izadje opet k moru; i sav narod idjaše k Njemu, i uèaše ih.
14. I prolazeæi vide Leviju Alfejevog gde sedi na carini, i reèe mu: Hajde za mnom. I ustavši ode za Njim.
15. I kad sedjaše Isus za trpezom u kuæi njegovoj, carinici i grešnici mnogi sedjahu s Njim i s uèenicima Njegovim: jer ih beše mnogo koji idjahu za Njim.
16. A književnici i fariseji videvši Ga gde jede s carinicima i s grešnicima govorahu uèenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jede i pije?
17. I èuvši Isus reèe im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Ja nisam došao da dozovem pravednike no grešnike na pokajanje.
18. I behu uèenici Jovanovi i farisejski koji pošæahu; i dodjoše i rekoše Mu: Zašto uèenici Jovanovi i farisejski poste, a tvoji uèenici ne poste?
19. I reèe im Isus: Eda li mogu svatovi postiti dok je ženik s njima? Dokle god imaju sa sobom ženika ne mogu postiti.
20. Nego æe doæi dani kad æe se oteti od njih ženik, i tada æe postiti, u one dane.
21. I niko ne prišiva novu zakrpu na staru haljinu; inaèe æe odadreti nova zakrpa od starog, i gora æe rupa biti.
22. I niko ne sipa novo vino u mehove stare; inaèe novo vino prodre mehove, i vino se prolije, i mehovi propadnu; nego novo vino u nove mehove sipati treba.
23. I dogodi Mu se da su išli u subotu kroz useve, i uèenici Njegovi trgahu putem klasje.
24. I fariseji govorahu Mu: Gledaj, zašto èine u subotu šta ne valja?
25. A On reèe im: Niste li nikad èitali šta uèini David kad mu bi do nevolje i ogladne s onima što behu s njim?
26. Kako udje u Božju kuæu pred Avijatarom poglavarom sveštenièkim i hlebove postavljene pojede kojih ne beše slobodno nikome jesti osim sveštenicima, i dade ih onima koji behu s njim?
27. I govoraše im: Subota je naèinjena èoveka radi, a nije èovek subote radi.
28. Dakle je Gospodar Sin èoveèji i od subote.
←  Mark (2/16)  →