←  Mark (11/16)  →
1. I kad se približi k Jerusalimu, k Vitfazi i Vitaniji, kod gore maslinske, posla dvojicu od uèenika svojih
2. I reèe im: Idite u selo što je pred vama, i odmah kako udjete u njega naæi æete magare privezano, na koje niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite.
3. I ako vam ko reèe: Šta to èinite? Kažite: Treba Gospodu; i odmah æe ga poslati ovamo.
4. A oni odoše, i nadjoše magare privezano kod vrata napolju na raskršæu, i odrešiše ga.
5. I neko od onih što stajahu onde rekoše im: Zašto drešite magare?
6. A oni rekoše im kao što im zapovedi Isus; i ostaviše ih.
7. I dovedoše magare k Isusu, i metnuše na nj haljine svoje; i usede na nj.
8. A mnogi prostreše haljine svoje po putu; a jedni rezahu granje od drveta, i prostirahu po putu.
9. A koji idjahu pred Njim i za Njim, vikahu govoreæi: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!
10. Blagosloveno carstvo oca našeg Davida koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
11. I udje Isus u Jerusalim, i u crkvu; i promotrivši sve, kad bi uveèe, izadje u Vitaniju s dvanaestoricom.
12. I sutradan kad izadjoše iz Vitanije, ogladne.
13. I videvši izdaleka smokvu s lišæem dodje ne bi li šta našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nadje osim lišæa; jer još ne beše vreme smokvama.
14. I odgovarajuæi Isus reèe joj: Da odsad od tebe niko ne jede roda doveka. I slušahu uèenici Njegovi.
15. I dodjoše opet u Jerusalim; i ušavši Isus u crkvu stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu po crkvi; i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.
16. I ne dade da ko pronese suda kroz crkvu.
17. I uèaše govoreæi im: Nije li pisano: Dom moj neka se zove dom molitve svim narodima? A vi naèiniste od njega hajduèku peæinu.
18. I èuše književnici i glavari sveštenièki, i tražahu kako bi Ga pogubili; plašili su Ga se, jer Ga je narod slušao.
19. I kad bi uveèe izadje napolje iz grada.
20. I u jutru prolazeæi videše smokvu gde se posušila iz korena.
21. I opomenuvši se Petar reèe Mu: Ravi! Gle, smokva što si je prokleo, posušila se.
22. I odgovarajuæi Isus reèe im:
23. Imajte veru Božju; jer vam zaista kažem: ako ko reèe gori ovoj: Digni se i baci se u more, i ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da æe biti kao što govori: biæe mu šta god reèe.
24. Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da æete primiti; i biæe vam.
25. I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.
26. Ako li, pak, vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neæe oprostiti vama pogreške vaše.
27. I dodjoše opet u Jerusalim; i kad hodjaše po crkvi dodjoše k Njemu glavari sveštenièki i književnici i starešine,
28. I rekoše Mu: Kakvom vlasti to èiniš? I ko ti dade vlast tu, da to èiniš?
29. A Isus odgovarajuæi reèe im: i ja æu vas da upitam jednu reè, i odgovorite mi; pa æu vam kazati kakvom vlasti ovo èinim.
30. Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.
31. I mišljahu u sebi govoreæi: Ako kažemo: S neba, reæi æe: Zašto mu dakle ne verovaste?
32. Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok beše.
33. I odgovarajuæi rekoše Isusu: Ne znamo. I Isus odgovarajuæi reèe njima: Ni ja vama neæu kazati kakvom vlasti ovo èinim.
←  Mark (11/16)  →