←  Malachi (2/4)  →
1. I tako sada vama je ova zapovest, sveštenici.
2. Ako ne poslušate i ne stavite u srce da date slavu imenu mom, veli Gospod nad vojskama, tada æu pustiti na vas prokletstvo i prokleæu blagoslove vaše; i prokleh ih, jer ne stavljate u srce.
3. Evo ja æu vam pokvariti usev, i baciæu vam balegu u lice, balegu praznika vaših, da vas odnese sa sobom.
4. I poznaæete da sam ja vama poslao ovu zapovest da bi bio moj zavet s Levijem, veli Gospod nad vojskama.
5. Zavet moj za život i mir beše s njim, i dadoh mu to za strah, jer me se bojaše i imena se mog strašaše.
6. Zakon istiniti beše u ustima njegovim, i bezakonje se ne nadje na usnama njegovim; u miru i pravo ide sa mnom i mnoge odvrati od bezakonja.
7. Jer usne sveštenikove treba da èuvaju znanje i zakon da se traži iz njegovih usta, jer je andjeo Gospoda nad vojskama.
8. Ali vi zadjoste s puta, i uèiniste te se mnogi spotakoše o zakon, pokvariste zavet Levijev, veli Gospod nad vojskama.
9. Zato i ja vas uèinih prezrenim i poništenim u svega naroda, kao što se vi ne držite mojih puteva i u zakonu gledate ko je ko.
10. Nije li nam svima jedan Otac? Nije li nas jedan Bog stvorio? Zašto neveru èinimo jedan drugom skvrneæi zavet otaca svojih?
11. Juda èini neveru, i gad se èini u Izrailju i u Jerusalimu; jer skvrni Juda svetinju Gospodnju, koju bi mu valjalo ljubiti, ženeæi se kæerju tudjeg boga.
12. Gospod æe istrebiti iz šatora Jakovljevih èoveka koji èini tako, koji straži i koji odgovara, i koji prinosi prinos Gospodu nad vojskama.
13. Još i ovo èinite: pokrivate suzama oltar Gospodnji, plaèem i uzdasima; zato ne gleda više na prinos, niti Mu je drago primiti šta iz vaših ruku.
14. A vi govorite: Zašto? Zato što je Gospod svedok izmedju tebe i žene mladosti tvoje, kojoj ti èiniš neveru, a ona ti je drugarica i žena, s kojom si u veri.
15. Jer nije li uèinio jedno, ako i imaše još više duha? A zašto jedno? Da traži seme Božije; zato èuvajte duh svoj, i ženi mladosti svoje ne èinite neveru.
16. Jer Gospod Bog Izrailjev veli da mrzi na puštanje, jer takav pokriva nasilje plaštem svojim, govori Gospod nad vojskama; zato èuvajte duh svoj da ne èinite neveru.
17. Dosadjujete Gospodu reèima svojim, i govorite: U èem Mu dosadjujemo? U tom što govorite: Ko god èini zlo, po volji je Gospodu, i takvi su Mu mili; ili: Gde je Bog koji sudi?
←  Malachi (2/4)  →