←  Luke (8/24)  →
1. Posle toga idjaše On po gradovima i po selima uèeæi i propovedajuæi jevandjelje o carstvu Božijem, i dvanaestorica s Njim.
2. I neke žene koje behu isceljene od zlih duhova i bolesti: Marija, koja se zvaše Magdalina, iz koje sedam djavola izidje,
3. I Jovana, žena Huze pristava Irodovog, i Susana, i druge mnoge koje služahu Njemu imanjem svojim.
4. A kad se sabra naroda mnogo, i iz svih gradova dolažahu k Njemu, kaza u prièi:
5. Izidje sejaè da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga,
6. A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.
7. I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga.
8. A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreæi ovo povika: Ko ima uši da èuje neka èuje.
9. A uèenici Njegovi pitahu Ga govoreæi: Šta znaèi prièa ova?
10. A On reèe: Vama je dano da znate tajne carstva Božijeg; a ostalima u prièama, da gledajuæi ne vide, i èujuæi ne razumeju.
11. A prièa ova znaèi: Seme je reè Božija.
12. A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi djavo, i uzima reè iz srca njihovog, da ne veruju i da se ne spasu.
13. A koje je na kamenu to su oni koji kad èuju s radosti primaju reè; i ovi korena nemaju koji za neko vreme veruju, a kad dodje vreme kušanja otpadnu.
14. A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.
15. A koje je na dobroj zemlji to su oni koji reè slušaju, i u dobrom i èistom srcu drže, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreæi povika: Ko ima uši da èuje neka èuje.
16. Niko, pak, sveæe ne poklapa sudom kad je zapali, niti meæe pod odar, nego je metne na sveænjak da vide svetlost koji ulaze.
17. Jer nema ništa tajno što neæe biti javno, ni sakriveno što se neæe doznati i na videlo iziæi.
18. Gledajte, dakle, kako slušate; jer ko ima, daæe mu se, a ko nema, uzeæe se od njega i ono što misli da ima.
19. Dodjoše pak k Njemu mati i braæa Njegova, i ne mogahu od naroda da govore s Njim.
20. I javiše Mu govoreæi: Mati Tvoja i braæa Tvoja stoje napolju, hoæe da Te vide.
21. A On odgovarajuæi reèe im: Mati moja i braæa moja oni su koji slušaju reè Božiju i izvršuju je.
22. I dogodi se u jedan dan On udje s uèenicima svojim u ladju, i reèe im: Da predjemo na one strane jezera. I podjoše.
23. A kad idjahu oni On zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i topljahu se, i behu u velikoj nevolji.
24. I pristupivši probudiše Ga govoreæi: Uèitelju! Uèitelju! Izgibosmo. A On ustade, i zapreti vetru i valovima; i prestadoše i posta tišina.
25. A njima reèe: Gde je vera vaša? A oni se poplašiše, i èudjahu se govoreæi jedan drugom: Ko je Ovaj što i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju Ga?
26. I dodjoše u okolinu gadarinsku koja je prema Galileji.
27. A kad izidje On na zemlju, srete Ga jedan èovek iz grada u kome behu djavoli od mnogo godina, i u haljine ne oblaèaše se, i ne življaše u kuæi, nego u grobovima.
28. A kad vide Isusa, povika i pripade k Njemu i reèe zdravo: Šta je tebi do mene, Isuse, Sine Boga Najvišeg? Molim Te, ne muèi me.
29. Jer Isus zapovedi duhu neèistom da izidje iz èoveka: jer ga muèaše odavno, i metahu ga u verige i u puta da ga èuvaju, i iskida sveze, i teraše ga djavo po pustinji.
30. A Isus ga zapita govoreæi: Kako ti je ime? A on reèe: Legeon; jer mnogi djavoli behu ušli u nj.
31. I moljahu Ga da im ne zapovedi da idu u bezdan.
32. A onde pasaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu Ga da im dopusti da u njih udju. I dopusti im.
33. Tada izidjoše djavoli iz èoveka i udjoše u svinje; i navali krdo s brega u jezero, i utopi se.
34. A kad videše svinjari šta bi, pobegoše i javiše u gradu i po selima.
35. I izidjoše ljudi da vide šta je bilo, i dodjoše k Isusu, i nadjoše èoveka iz koga djavoli behu izišli, a on sedi obuèen i pametan kod nogu Isusovih; i uplašiše se.
36. A oni što su videli kazaše im kako se isceli besni.
37. I moli Ga sav narod iz okoline gadarinske da ide od njih; jer se behu vrlo uplašili. A On udje u ladju i otide natrag.
38. Èovek, pak, iz koga izidjoše djavoli moljaše da bi s Njim bio; ali ga Isus otpusti govoreæi:
39. Vrati se kuæi svojoj, i kazuj šta ti uèini Bog. I otide propovedajuæi po svemu gradu šta mu Isus uèini.
40. A kad se vrati Isus, srete Ga narod, jer Ga svi oèekivahu.
41. I gle, dodje èovek po imenu Jair, koji beše starešina u zbornici, i pade pred noge Isusove, i moljaše Ga da udje u kuæu njegovu;
42. Jer u njega beše jedinica kæi od dvanaest godina, i ona umiraše. A kad idjaše Isus, turkaše Ga narod.
43. I beše jedna bolesna žena od teèenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na lekare i nijedan je nije mogao izleèiti,
44. I pristupivši sastrag dotaèe se skuta od haljine Njegove, i odmah stade teèenje krvi njene.
45. I reèe Isus: Ko je to što se dotaèe mene? A kad se svi odgovarahu, reèe Petar i koji behu s njim: Uèitelju! Narod Te opkolio i turka Te, a Ti kažeš: Ko je to što se dotaèe mene?
46. A Isus reèe: Neko se dotaèe mene; jer ja osetih silu koja izidje iz mene.
47. A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhæuæi, i pade pred Njim, i kaza Mu pred svim narodom zašto Ga se dotaèe i kako odmah ozdravi.
48. A On joj reèe: Ne boj se, kæeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.
49. Dok On još govoraše, dodje neko od kuæe starešine zbornièkog govoreæi mu: Umre kæi tvoja, ne trudi uèitelja.
50. A kad èu Isus, odgovori mu govoreæi: Ne boj se, samo veruj, i oživeæe.
51. A kad dodje u kuæu, ne dade nijednome uæi osim Petra i Jovana i Jakova, i devojèinog oca i matere.
52. A svi plakahu i jaukahu za njom; a On reèe: Ne plaèite, nije umrla nego spava.
53. I podsmevahu Mu se znajuæi da je umrla.
54. A On izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreæi: Devojko! Ustani!
55. I povrati se duh njen, i ustade odmah; i zapovedi da joj daju neka jede.
56. I diviše se roditelji njeni. A On im zapovedi da nikome ne kazuju šta je bilo.
←  Luke (8/24)  →