←  Luke (19/24)  →
1. I kad udje u Jerihon i prolažaše kroza nj,
2. I gle, èovek po imenu Zakhej, koji beše starešina carinièki, i beše bogat,
3. I iskaše da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer beše malog rasta;
4. I potrèavši napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proæi.
5. I kad dodje Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga, i reèe mu: Zakheju! Sidji brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kuæi.
6. I sidje brzo; i primi Ga radujuæi se.
7. I svi, kad videše, vikahu na Njega govoreæi da grešnom èoveku dodje u kuæu.
8. A Zakhej stade i reèe Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svog daæu siromasima, i ako sam koga zaneo vratiæu onoliko èetvoro.
9. A Isus mu reèe: Danas dodje spasenje kuæi ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.
10. Jer je Sin èoveèiji došao da nadje i spase šta je izgubljeno.
11. A kad oni to slušahu nastavi kazivati prièu; jer beše blizu Jerusalima, i mišljahu da æe se odmah javiti carstvo Božije.
12. Reèe dakle: Jedan èovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.
13. Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reèe im: Trgujte dok se ja vratim.
14. I gradjani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreæi: Neæemo da on caruje nad nama.
15. I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reèe da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio.
16. Tada dodje prvi govoreæi: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa.
17. I reèe mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova.
18. I dodje drugi govoreæi: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa.
19. A on reèe i onome: i ti budi nad pet gradova.
20. I treæi dodje govoreæi: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i èuvao.
21. Jer sam se bojao tebe: jer si èovek tvrd: uzimaš šta nisi ostavio, i žnješ šta nisi sejao.
22. A gospodar mu reèe: Po tvojim æu ti reèima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd èovek, uzimam šta nisam sejao:
23. Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom?
24. I reèe onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.
25. I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa.
26. A on im odgovori: Jer vam kažem da æe se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzeæe se od njega i ono što ima.
27. A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.
28. I kazavši ovo podje napred, i idjaše gore u Jerusalim.
29. I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od uèenika svojih
30. Govoreæi: Idite u to selo prema vama, i kad udjete u njega naæi æete magare privezano na koje nikakav èovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite.
31. I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.
32. A kad otidoše poslani, nadjoše kao što im kaza.
33. A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare?
34. A oni rekoše: Ono Gospodu treba.
35. I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.
36. A kad idjaše, prostirahu haljine svoje po putu.
37. A kad se približi veæ da sidje s gore maslinske, poèe sve mnoštvo uèenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva èudesa što su videli,
38. Govoreæi: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!
39. I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Uèitelju! Zapreti uèenicima svojim.
40. I odgovarajuæi reèe im: Kažem vam: ako oni uæute, kamenje æe povikati.
41. I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim
42. Govoreæi: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od oèiju tvojih.
43. Jer æe doæi dani na tebe, i okružiæe te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliæe te, i obuzeæe te sa sviju strana;
44. I razbiæe tebe i decu tvoju u tebi, i neæe ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohodjen.
45. I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu,
46. Govoreæi im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi naèiniste od njega peæinu hajduèku.
47. I uèaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenièki i književnici i starešine narodne gledahu da Ga pogube.
48. I ne nalažahu šta bi Mu uèinili; jer sav narod idjaše za Njim, i slušahu Ga.
←  Luke (19/24)  →