←  Luke (13/24)  →
1. U to vreme, pak, dodjoše neki i kazaše za Galilejce kojih krv pomeša Pilat sa žrtvama njihovim.
2. I odgovarajuæi Isus reèe im: Mislite li da su ti Galilejci bili najgrešniji od svih Galilejaca, jer tako postradaše?
3. Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi æete tako izginuti.
4. Ili onih osamnaest što na njih pade kula siloamska i pobi ih, mislite li da su oni najkrivlji bili od svih Jerusalimljana?
5. Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi æete tako izginuti.
6. Kaza im pak ovu prièu: Jedan èovek imaše smokvu usadjenu u svom vinogradu, i dodje da traži roda na njoj, i ne nadje.
7. Onda reèe vinogradaru: Evo treæa godina kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; poseci je, dakle, zašto zemlji da smeta?
8. A on odgovarajuæi reèe mu: Gospodaru! Ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem;
9. Pa da ako rodi: Ako li ne, poseæi æeš je na godinu.
10. A kad uèaše u jednoj zbornici u subotu,
11. I gle, beše onde žena bolesna od duha osamnaest godina, i beše zgrèena, i ne mogaše se ispraviti.
12. A kad je vide, dozva je Isus i reèe joj: Ženo! Oproštena si od bolesti svoje.
13. I metnu na nju ruke, i odmah se ispravi i hvaljaše Boga.
14. A starešina od zbornice srdjaše se što je Isus isceli u subotu, i odgovarajuæi reèe narodu: Šest je dana u koje treba raditi, u one dakle dolazite te se leèite, a ne u dan subotni.
15. A Gospod mu odgovori i reèe: Licemere! Svaki od vas u subotu ne odrešuje li svog vola ili magarca od jasala, i ne vodi da napoji?
16. A ovu kæer Avraamovu koju sveza sotona, evo osamnaesta godina, ne trebaše li je odrešiti iz ove sveze u dan subotni?
17. I kad On ovo govoraše stidjahu se svi koji Mu se protivljahu; i sav narod radovaše se za sva Njegova slavna dela.
18. A On im reèe: Kakvo je carstvo Božije? I kako æu kazati da je?
19. Ono je kao zrno gorušièino, koje uzevši èovek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove.
20. Opet reèe: Kakvo æu kazati da je carstvo Božije?
21. Ono je kao kvasac koji uzevši žena metnu u tri kopanje brašna, dok ne uskise sve.
22. I prolažaše po gradovima i selima uèeæi i putujuæi u Jerusalim.
23. Reèe Mu pak neko: Gospode! Je li malo onih koji æe biti spaseni? A On im reèe:
24. Navalite da udjete na tesna vrata; jer vam kažem: Mnogi æe tražiti da udju i neæe moæi:
25. Kad ustane domaæin i zatvori vrata, i stanete napolju stajati i kucati u vrata govoreæi: Gospode! Gospode! Otvori nam; i odgovarajuæi reæi æe vam: Ne poznajem vas otkuda ste.
26. Tada æete stati govoriti: Mi jedosmo pred Tobom i pismo, i po ulicama našim uèio si.
27. A On æe reæi: Kažem vam: ne poznajem vas otkuda ste; odstupite od mene svi koji nepravdu èinite.
28. Onde æe biti plaè i škrgut zuba, kad vidite Avraama i Isaka i Jakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe napolje isterane.
29. I doæi æe od istoka i zapada i severa i juga i sešæe za trpezu u carstvu Božijem.
30. I gle, ima poslednjih koji æe biti prvi, i ima prvih koji æe biti poslednji.
31. U taj dan pristupiše neki od fariseja govoreæi Mu: Izidji i idi odavde, jer Irod hoæe da te ubije.
32. I reèe im: Idite te kažite onoj lisici: Evo izgonim djavole i isceljujem danas i sutra, a treæi dan završiæu.
33. Ali danas i sutra i prekosutra treba mi iæi; jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima.
34. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim èeda tvoja kao kokoš gnezdo svoje pod krila, i ne hteste!
35. Eto æe vam se ostaviti kuæa vaša pusta; a ja vam kažem: Neæete mene videti dok ne dodje da kažete: Blagosloven koji ide u ime Gospodnje.
←  Luke (13/24)  →