←  Luke (12/24)  →
1. Kad se na njih skupiše hiljade naroda da stadoše gaziti jedan drugog, onda poèe najpre govoriti uèenicima svojim: Èuvajte se kvasca farisejskog, koji je licemerje.
2. Jer ništa nije sakriveno što se neæe otkriti, ni tajno što se neæe doznati;
3. Jer šta u mraku rekoste, èuæe se na videlu; i šta na uho šaptaste u kletima, propovedaæe se na krovovima.
4. Ali vam kažem, prijateljima svojim: ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više uèiniti.
5. Nego æu vam kazati koga da se bojite: bojte se Onog koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, Onog se bojte.
6. Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom.
7. A u vas je i kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.
8. Nego vam kažem: koji god prizna mene pred ljudima priznaæe i Sin èoveèiji njega pred andjelima Božijim;
9. A koji se odreèe mene pred ljudima njega æe se odreæi pred andjelima Božijim.
10. I svaki koji reèe reè na Sina èoveèijeg oprostiæe mu se, a koji huli na Svetog Duha neæe mu se oprostiti.
11. A kad vas dovedu u zbornice i na sudove i pred poglavare, ne brinite se kako æete ili šta odgovoriti, ili šta æete kazati;
12. Jer æe vas Sveti Duh nauèiti u onaj èas šta treba reæi.
13. Reèe Mu pak neki iz naroda: Uèitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje.
14. A On mu reèe: Èoveèe! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?
15. A njima reèe: Gledajte i èuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.
16. Kaza im, pak, prièu govoreæi: U jednog bogatog èoveka rodi njiva.
17. I mišljaše u sebi govoreæi: Šta æu èiniti? Nemam u šta sabrati svoju letinu.
18. I reèe: Evo ovo æu èiniti: pokvariæu žitnice svoje i naèiniæu veæe; i onde æu sabrati sva svoja žita i dobro svoje;
19. I kazaæu duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; poèivaj, jedi, pij, veseli se.
20. A Bog njemu reèe: Bezumnièe! Ovu noæ uzeæe dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio èije æe biti?
21. Tako biva onome koji sebi teèe blago, a ne bogati se u Boga.
22. A uèenicima svojim reèe: Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta æete jesti; ni telom u šta æete se obuæi:
23. Duša je pretežnija od jela i telo od odela.
24. Pogledajte gavrane kako ne seju ni žanju, koji nemaju podrume ni žitnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?
25. A ko od vas brinuæi se može primaknuti rastu svom lakat jedan?
26. A kad ni najmanje šta ne možete, zašto se brinete za ostalo?
27. Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuèe se kao jedan od njih.
28. A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u peæ baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni!
29. I vi ne ištite šta æete jesti ili šta æete piti, i ne brinite se;
30. Jer ovo sve ištu i neznabošci ovog sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo.
31. Nego ištite carstvo Božije, i ovo æe vam se sve dodati.
32. Ne boj se malo stado! Jer bi volja vašeg Oca da vam da carstvo.
33. Prodajte šta imate i dajte milostinju; naèinite sebi torbe koje neæe ovetšati, haznu koja se nikad neæe isprazniti, na nebesima, gde se lupež ne prikuèuje niti moljac jede.
34. Jer gde je vaše blago onde æe biti i srce vaše.
35. Neka budu vaša bedra zapregnuta i sveæe zapaljene;
36. I vi kao ljudi koji èekaju gospodara svog kad se vrati sa svadbe da mu odmah otvore kako dodje i kucne.
37. Blago onim slugama koje nadje gospodar kad dodje, a oni straže. Zaista vam kažem da æe se zapregnuti, i posadiæe ih, i pristupiæe, te æe im služiti.
38. I ako dodje u drugu stražu, i u treæu stražu dodje, i nadje ih tako, blago onim slugama.
39. Ali ovo znajte: kad bi znao domaæin u koji æe èas doæi lupež, èuvao bi i ne bi dao potkopati kuæu svoju.
40. I vi, dakle, budite gotovi: jer u koji èas ne mislite doæi æe Sin èoveèiji.
41. A Petar Mu reèe: Gospode! Govoriš li nama ovu prièu ili svima?
42. A Gospod reèe: Ko je dakle taj verni i mudri pristav kog postavi gospodar nad èeljadi svojom da im daje hranu na obrok?
43. Blago tom sluzi kog došavši gospodar njegov nadje da izvršuje tako.
44. Zaista vam kažem: nad svim svojim imanjem postaviæe ga.
45. Ako li kaže sluga u srcu svom: Neæe moj gospodar još zadugo doæi; i stane biti sluge i sluškinje, i jesti i piti, i opijati se;
46. Doæi æe gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u èas kad ne misli, i raseæi æe ga, i deo njegov metnuæe s nevernima.
47. A onaj sluga koji zna volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti uèinio po volji njegovoj, biæe vrlo bijen;
48. A koji ne zna pa zasluži boj, biæe malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo æe se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše æe iskati od njega.
49. Ja sam došao da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htelo da se veæ zapalio!
50. Ali se meni valja krstiti krštenjem, i kako mi je teško dok se ne svrši!
51. Mislite li da sam ja došao da dam mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor.
52. Jer æe, odsele, pet u jednoj kuæi biti razdeljeni, ustaæe tri na dva, i dva na tri.
53. Ustaæe otac na sina i sin na oca; mati na kæer i kæi na mater; svekrva na snahu svoju i snaha na svekrvu svoju.
54. A narodu govoraše: Kad vidite oblak gde se diže od zapada odmah kažete: Biæe dažd; i biva tako.
55. I kad vidite jug gde duva kažete: Biæe vruæina; i biva.
56. Licemeri! Lice neba i zemlje umete poznavati, a vreme ovo kako ne poznajete?
57. Zašto pak i sami od sebe ne sudite pravedno?
58. Jer kad ideš sa svojim suparnikom knezu, gledaj ne bi li se na putu s njim poravnao da te ne pritegne sudiji, i sudija da te ne preda sluzi, i sluga da te ne baci u tamnicu.
59. Kažem ti: neæeš odande iziæi dok ne daš i poslednji dinar.
←  Luke (12/24)  →