←  Leviticus (6/27)  →
1. Opet reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
2. Kad ko zgreši i uèini zlo delo Gospodu udarivši u bah bližnjemu svom za ostavu ili za stvar predanu u ruke ili otevši šta ili zanesavši bližnjeg svog,
3. Ili nadje izgubljeno šta, pa udari u bah, ili se krivo zakune za koju god stvar koju može èovek uèiniti i ogrešiti se njom,
4. Kad tako zgreši i skrivi, neka vrati šta je oteo ili prisvojio prevarom ili šta mu je bilo dano na ostavu ili šta je izgubljeno našao,
5. Ili za šta se zakleo krivo, neka plati celo i još dometne peti deo onome èije je; neka mu da onaj dan kad prinese žrtvu za svoj greh.
6. A na žrtvu za greh svoj neka prinese Gospodu ovna zdravog, sa cenom kojom proceniš krivicu neka ga dovede svešteniku.
7. I oèistiæe ga sveštenik pred Gospodom, i oprostiæe mu se svaka stvar koju je uèinio, te skrivio.
8. I reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
9. Zapovedi Aronu i sinovima njegovim, i reci im: Ovo je zakon za žrtvu paljenicu: žrtva paljenica neka stoji na ognju na oltaru celu noæ do jutra, i oganj na oltaru neka gori jednako.
10. Sveštenik neka obuèe svoju haljinu lanenu, i gaæe lanene neka obuèe na telo svoje, i neka zgrne pepeo kad oganj spali na oltaru žrtvu paljenicu, i neka ga izruèi kod oltara.
11. Potom neka svuèe haljine svoje i obuèe druge haljine, i neka iznese pepeo napolje iz logora na èisto mesto.
12. A oganj što je na oltaru neka gori na njemu, neka se ne gasi, nego neka sveštenik loži na oganj drva svako jutro, i neka namešta na nj žrtvu paljenicu, i neka pali na njemu salo od žrtava zahvalnih.
13. Oganj neka jednako gori na oltaru, neka se ne gasi.
14. A ovo je zakon za dar: sinovi Aronovi neka ga prinose Gospodu pred oltarom.
15. Uzevši šaku belog brašna i ulja od dara i sav kad koji bude na daru, neka zapali na oltaru spomen njegov na ugodni miris Gospodu.
16. A šta preteèe, neka jede Aron i sinovi njegovi; neka se jede bez kvasca na svetom mestu; u tremu šatora od sastanka neka jedu.
17. Neka se ne mesi sa kvascem; to im dadoh da im bude deo od žrtava mojih ognjenih; to je svetinja nad svetinjama kao žrtva za greh i kao žrtva za prestup.
18. Svako muško izmedju sinova Aronovih neka to jede zakonom veènim od kolena do kolena od žrtava koje se pale Gospodu; šta se god dotakne toga, biæe sveto.
19. I reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
20. Ovo je žrtva Aronova i sinova njegovih, koju æe prinositi Gospodu onaj dan kad se koji pomaže: desetinu efe belog brašna za dar svagdašnji, polovinu ujutru a polovinu uveèe.
21. U tavi s uljem neka se gotovi; prženo neka se donese; i pržene komade dara neka prinese na ugodni miris Gospodu.
22. I sveštenik izmedju sinova njegovih, koji bude pomazan nakon njega, neka èini tako isto zakonom veènim; neka se pali Gospodu sve to;
23. I svaki dar sveštenikov neka se sav spali, a neka se ne jede.
24. Još reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
25. Kaži Aronu i sinovima njegovim, i reci: Ovo je zakon za žrtvu radi greha: na mestu gde se kolje žrtva paljenica, neka se kolje i žrtva za greh pred Gospodom; svetinja je nad svetinjama.
26. Sveštenik koji prinese žrtvu za greh neka je jede; na svetom mestu neka se jede, u tremu od šatora od sastanka.
27. Šta se god dotakne mesa njenog, biæe sveto; i ako ko pokapa krvlju njenom haljinu, ono što pokapa neka opere na svetom mestu.
28. I sud zemljani u kome bude kuvano neka se razbije; ako li je kuvano u sudu bronzanom, neka se istre i vodom opere.
29. Svako muško izmedju sveštenika neka to jede; svetinja je nad svetinjama.
30. Ali nijedna žrtva za greh, od koje se unese krv u šator od sastanka da se uèini oèišæenje od greha u svetinji, neka se ne jede, nego neka se ognjem sažeže.
←  Leviticus (6/27)  →