←  Leviticus (25/27)  →
1. Još reèe Gospod Mojsiju na gori sinajskoj govoreæi:
2. Kaži sinovima Izrailjevim, i reci im: Kad dodjete u zemlju koju vam ja dajem, neka praznuje zemlja subotu Gospodnju.
3. Šest godina zasevaj njivu svoju, i šest godina reži vinograd svoj i sabiraj rod.
4. A sedma godina neka bude subota za odmor zemlji, subota Gospodnja; nemoj sejati u polju svom ni rezati vinograd svoj.
5. Šta samo od sebe rodi iza žetve tvoje nemoj žeti, i groždja u vinogradu svom nerezanom nemoj brati; neka bude godina odmora zemlji.
6. Ali šta rodi zemlja za poèivanja svog, ono neka vam bude hrana, tebi i sluzi tvom i sluškinji tvojoj i najamniku tvom i ukuæaninu tvom koji je kod tebe.
7. I stoci tvojoj i svim životinjama što su u tvojoj zemlji, sav rod njen neka bude hrana.
8. I nabroj sedam sedmina godina, sedam puta po sedam godina, tako da ti sedam sedmina godina bude èetrdeset i devet godina.
9. Tada zapovedi neka zatrubi truba deseti dan sedmog meseca, na dan oèišæenja neka trubi truba po svoj zemlji vašoj.
10. I posvetite godinu pedesetu, i proglasite slobodu u zemlji svima koji žive u njoj; to neka vam je oprosna godina, i tada se vratite svaki na svoju baštinu, i svaki u rod svoj vratite se.
11. Oprosna godina da vam je ta pedeseta godina; nemojte sejati, niti žanjite šta samo rodi te godine, niti berite groždja u vinogradima nerezanim.
12. Jer je oprosna godina; neka vam je sveta; sa svakog polja jedite rod njegov.
13. Te godine oprosne vratite se svaki na svoju baštinu.
14. I ako prodaš šta bližnjemu svom ili kupiš šta od bližnjeg svog, ne varajte jedan drugog.
15. Prema broju godina po oprosnoj godini kupuj od bližnjeg svog, i prema broju godina u koje æeš brati rod neka ti prodaje.
16. Što više bude godina to æe cena biti veæa onome što kupuješ, a što manje bude godina to æe manja biti cena, jer ti se prodaje broj letina.
17. Zato ne varajte jedan drugog, nego se bojte Boga svog; jer sam ja Gospod Bog vaš.
18. Držite uredbe moje i èuvajte zakone moje i vršite ih, pa æete živeti u zemlji bez straha.
19. I zemlja æe radjati rod svoj, i ješæete ga, i biæete siti, i živeæete u njoj bez straha.
20. I ako biste rekli: Šta æemo jesti sedme godine, eto neæemo sejati niti æemo brati letinu?
21. Pustiæu blagoslov svoj na vas šeste godine, te æe roditi za tri godine.
22. I sejaæete osme godine, a ješæete letinu staru do devete godine, dokle ne prispe rod njen, ješæete stari.
23. Ali da se zemlja ne prodaje za svagda, jer je moja zemlja, a vi ste došljaci i ukuæani kod mene.
24. Zato po svoj zemlji države vaše neka se otkupljuju zemlje.
25. Ako osiromaši brat tvoj i proda nešto od baštine svoje, a posle dodje ko od roda njegovog najbliži njemu da otkupi, neka otkupi šta brat njegov prodade.
26. Ako li ne bi imao nikoga da otkupi, nego bi se pomogao i zglavio koliko treba za otkup,
27. Onda neka odbije godine otkako je prodao, pa šta ostane neka isplati onom kome je prodao, i tako neka opet dodje do svoje baštine.
28. Ako li nema koliko bi trebalo vratiti, onda ostaje stvar prodana u onog koji je kupio do godine oprosne, a oprosne godine ostaviæe se, i on æe se vratiti na svoju baštinu.
29. Ko proda kuæu u kojoj se sedi u mestu ogradjenom zidom, vlastan je otkupiti je dokle se ne navrši godina dana od kako je proda; celu godinu dana ima vlast otkupiti je.
30. A ako ne otkupi za godinu dana, onda ostaje kuæa u mestu ogradjenom zidom onom koji je kupio sasvim od kolena na koleno, i neæe je ostaviti oprosne godine.
31. A kuæe po selima, koje nisu ogradjene zidom, neka se uzimaju kao njive, mogu se otkupiti, i godine oprosne vraæaju se.
32. A mesta levitska i kuæe u mestima njihovim, svagda mogu otkupiti Leviti.
33. Ali ko kupi od Levita, neka oprosne godine ostavi kupljenu kuæu i šta je imao u mestu; jer kuæe po mestima levitskim jesu njihove medju sinovima Izrailjevim.
34. Ali polje pod mestima njihovim da se ne prodaje; jer je njihovo dostojanje doveka.
35. Ako osiromaši brat tvoj i iznemogne ruka njegova pored tebe, prihvati ga, i kao stranac i došljak neka poživi uz tebe.
36. Nemoj uzimati od njega kamate ni dobiti; nego se boj Boga, da bi poživeo brat tvoj uz tebe.
37. Novaca nemoj mu davati na kamatu, niti mu hrane svoje pozaimaj radi dobiti.
38. Ja sam Gospod Bog vaš, koji sam vas izveo iz zemlje misirske da vam dam zemlju hanansku i da vam budem Bog.
39. I ako osiromaši brat tvoj kod tebe tako da ti se proda, nemoj ga držati kao roba;
40. Kao najamnik i kao došljak neka bude kod tebe; do oprosne godine neka služi kod tebe.
41. A onda neka ide od tebe sa sinovima svojim, neka se vrati u rod svoj, i na baštinu otaca svojih neka se vrati.
42. Jer su moje sluge, koje sam izveo iz zemlje misirske, neka se ne prodaju kao robovi.
43. Nemoj gospodariti nad njim žestoko, nego se boj Boga svog.
44. A rob tvoj i robinja tvoja što æeš imati neka budu od onih naroda koji æe biti oko vas, od njih kupujte roba i robinju.
45. I izmedju stranaca koji budu kod vas, izmedju njih kupujte i iz porodica onih koji budu kod vas, koji se rode u zemlji vašoj, i ti neka vam budu imanje.
46. Oni æe postati vaši i sinova vaših nakon vas, i biæe vam dostojanje, da vam svaku službu vrše do veka; ali nad braæom svojom, sinovima Izrailjevim, niko nad bratom svojim da ne gospodari žestoko.
47. Ako li se obogati došljak ili gost koji živi s tobom, a brat tvoj osiromaši kod njega tako da se proda došljaku, koji živi s tobom, ili kome god od tudjeg roda,
48. Kad se proda, može se otkupiti; ko god od braæe njegove neka ga otkupi;
49. Ili stric njegov, ili sin strica njegovog neka ga otkupi, ili ko drugi od krvi njegove u rodu njegovom neka ga otkupi; ili ako se pomogne, neka se sam otkupi.
50. Neka se proraèuna s kupcem svojim od godine kad se prodao godine oprosne, da cena za koju se prodao dodje prema broju godina; kao nadnièaru neka mu se raèuna vreme koje je odslužio.
51. Ako ostaje još mnogo godina, prema njima neka plati otkup od cene za koju je kupljen.
52. Ako li ostaje malo godina do oprosne godine, neka se proraèuna s njim, i neka plati otkup prema tim godinama.
53. Kao najamnik godišnji neka bude u njega, i neka ne gospodari nad njim žestoko na tvoje oèi.
54. Ako li se ovako ne otkupi, neka otide godine oprosne i on i sinovi njegovi s njim.
55. Jer su sinovi Izrailjevi moje sluge, moje su sluge, koje sam izveo iz zemlje misirske; ja sam Gospod Bog vaš.
←  Leviticus (25/27)  →