←  Leviticus (24/27)  →
1. Još reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
2. Zapovedi sinovima Izrailjevim neka ti donesu ulje maslinovo èisto, cedjeno, za videlo, da žišci gore vazda.
3. Pred zavesom svedoèanstva u šatoru od sastanka Aron æe ih nameštati da gore od veèera do jutra pred Gospodom vazda zakonom veènim od kolena do kolena.
4. Na sveænjak èisti nameštaæe žiške pred Gospodom vazda.
5. I uzmi belog brašna, i ispeci dvanaest kolaèa, svaki kolaè da bude od dve desetine efe.
6. I postavi ih u dva reda, po šest u jedan red, na èistom stolu pred Gospodom.
7. I na svaki red metni kada èistog, da bude za svaki hleb spomen, žrtva ognjena Gospodu.
8. Svake subote neka ih postavlja sveštenik pred Gospodom vazda uzimajuæi od sinova Izrailjevih zakonom veènim.
9. I biæe Aronovi i sinova njegovih, koji æe jesti na mestu svetom, jer im je svetinja nad svetinjama od ognjenih žrtava Gospodnjih zakonom veènim.
10. A izadje sin jedne Izrailjke, kome je otac bio Misirac, medju sinove Izrailjeve, i svadi se u logoru sin žene Izrailjke s nekim Izrailjcem.
11. I psujuæi sin žene Izrailjke pohuli na ime Božije, te ga dovedoše k Mojsiju; a mati mu beše po imenu Salomita, kæi Davrijina, od plemena Danovog.
12. I metnuše ga u zatvor dokle im se kaže šta æe èiniti s njim po reèi Gospodnjoj.
13. A Gospod reèe Mojsiju govoreæi:
14. Izvedi tog psovaèa napolje iz logora, i neka svi koji su èuli metnu ruke svoje na glavu njegovu, i neka ga sav narod zaspe kamenjem.
15. A sinovima Izrailjevim kaži i reci: Ko bi god pohulio Boga svog, nosiæe greh svoj.
16. Ko bi ružio ime Gospodnje, da se pogubi, sav narod da ga zaspe kamenjem; i došljak i domorodac koji bi ružio ime Gospodnje, da se pogubi.
17. I ko ubije èoveka, da se pogubi.
18. A ko ubije živinèe, neka vrati drugo, živinèe za živinèe.
19. I ko rani bližnjeg svog, kako uèini tako da mu bude:
20. Ulom za ulom, oko za oko, zub za zub; kako ošteti telo èoveku, onako da mu se uèini.
21. Ko ubije živinèe, da vrati drugo; ali ko ubije èoveka, da se pogubi.
22. Zakon da vam je jedan, došljaku da bude kao i rodjenom u zemlji. Jer sam ja Gospod Bog vaš.
23. I Mojsije kaza sinovima Izrailjevim, a oni izvedoše psovaèa napolje iz logora, i zasuše ga kamenjem; i uèiniše sinovi Izrailjevi kako Gospod zapovedi Mojsiju.
←  Leviticus (24/27)  →