←  Leviticus (16/27)  →
1. I reèe Gospod Mojsiju pošto pogiboše dva sina Aronova, a pogiboše kad pristupiše pred Gospoda,
2. I kaza Gospod Mojsiju: Reci Aronu, bratu svom, da ne ulazi u svako doba u svetinju za zaves pred zaklopac koji je na kovèegu, da ne pogine, jer æu se u oblaku nad zaklopcem javljati.
3. S ovim neka ulazi Aron u svetinju: s juncem za žrtvu radi greha i s ovnom za žrtvu paljenicu.
4. Svetu košulju lanenu neka obuèe, i gaæe lanene neka su na telu njegovom, i neka se opaše pojasom lanenim i kapu lanenu neka metne na glavu; to su haljine svete, i neka opere telo svoje vodom, pa onda neka ih obuèe.
5. A od zbora sinova Izrailjevih neka uzme dva jarca za žrtvu radi greha, i jednog ovna za žrtvu paljenicu.
6. I neka prinese Aron junca svog na žrtvu za greh i oèisti sebe i dom svoj.
7. Potom neka uzme dva jarca, i neka ih metne pred Gospoda na vrata šatora od sastanka.
8. I neka Aron baci žreb za ta dva jarca, jedan žreb Gospodu a drugi žreb Azazelu.
9. I neka Aron prinese na žrtvu jarca na kog padne žreb Gospodnji, neka ga prinese na žrtvu za greh.
10. A jarca na kog padne žreb Azazelov neka metne živa pred Gospoda, da uèini oèišæenje na njemu, pa neka ga pusti u pustinju Azazelu.
11. I neka Aron prinese junca svog na žrtvu za greh i oèisti sebe i dom svoj, i neka zakolje junca svog na žrtvu za greh.
12. I neka uzme kadionicu punu žeravice s oltara, koji je pred Gospodom, i pune pregršti kada mirisnog istucanog, i neka unese za zaves.
13. I neka metne kad na oganj pred Gospodom, da dim od kada zakloni zaklopac koji je na svedoèanstvu; tako neæe poginuti.
14. Posle neka uzme krvi od junca i pokropi s prsta svog po zaklopcu prema istoku, a pred zaklopcem neka sedam puta pokropi tom krvlju s prsta svog.
15. I neka zakolje jarca na žrtvu za greh narodni, i neka uèini s krvlju njegovom kao što je uèinio s krvlju junèijom, i pokropi njom po zaklopcu i pred zaklopcem.
16. I tako æe oèistiti svetinju od neèistota sinova Izrailjevih i od prestupa njihovih u svim gresima njihovim; tako æe uèiniti i u šatoru od sastanka, koji je medju njima usred neèistota njihovih.
17. A niko da ne bude u šatoru od sastanka kad on udje da èini oèišæenje u svetinji, dokle ne izadje i svrši oèišæenje za se i za dom svoj i za sav zbor izrailjski.
18. A neka izadje k oltaru koji je pred Gospodom, i oèisti ga; i uzevši krvi od junca i krvi od jarca neka pomaže rogove oltaru unaokolo;
19. I neka ga pokropi odozgo istom krvlju s prsta svog sedam puta; tako æe ga oèistiti i posvetiti ga od neèistota sinova Izrailjevih.
20. A kad oèisti svetinju i šator od sastanka i oltar, tada neka dovede jarca živog.
21. I metnuvši Aron obe ruke svoje na glavu jarcu živom, neka ispovedi nad njim sva bezakonja sinova Izrailjevih i sve prestupe njihove u svim gresima njihovim, i metnuvši ih na glavu jarcu neka ga da èoveku spremnom da ga istera u pustinju.
22. I jarac æe odneti na sebi sva bezakonja njihova u pustinju; i pustiæe onog jarca u pustinju.
23. Potom neka opet udje Aron u šator od sastanka i svuèe haljine lanene koje je obukao kada je išao u svetinju, i onde neka ih ostavi.
24. Pa neka opere telo svoje na svetom mestu i obuèe svoje haljine; i izašav neka prinese svoju žrtvu paljenicu, i oèisti sebe i narod.
25. A salo od žrtve za greh neka zapali na oltaru.
26. A ko odvede jarca za Azazela, neka opere haljine svoje i okupa telo svoje u vodi, pa onda neka udje u logor.
27. A junca za greh i jarca za greh, od kojih je krv unesena da se uèini oèišæenje u svetinji, neka iznesu napolje iz logora, i neka spale ognjem kože njihove i meso njihovo i balegu njihovu.
28. A ko ih spali, neka opere haljine svoje i okupa telo svoje u vodi, pa onda neka dodje u logor.
29. I ovo neka vam bude veèna uredba: deseti dan sedmog meseca muèite duše svoje, i ne radite nikakav posao, ni domorodac ni došljak koji se bavi medju vama.
30. Jer u taj dan biva oèišæenje za vas, da se oèistite; biæete oèišæeni od svih greha svojih pred Gospodom.
31. To neka vam je poèivanje subotno, i muèite duše svoje po uredbi veènoj.
32. A sveštenik koji bude pomazan i koji bude osveæen da vrši službu sveštenièku na mesto oca svog, on neka oèišæa obukavši se u haljine lanene, haljine svete.
33. I neka oèisti svetinju svetu i šator od sastanka; i oltar neka oèisti; i sveštenike i sav narod sabrani neka oèisti.
34. I ovo neka vam je veèna uredba da oèišæate sinove Izrailjeve od svih greha njihovih jedan put u godini. I uèini Mojsije kako mu zapovedi Gospod.
←  Leviticus (16/27)  →