←  Leviticus (11/27)  →
1. I reèe Gospod Mojsiju i Aronu govoreæi im:
2. Kažite sinovima Izrailjevim i recite: Ovo su životinje koje æete jesti izmedju svih životinja na zemlji:
3. Šta god ima papke i papci su mu razdvojeni i preživa izmedju životinja, to jedite.
4. Ali onih što samo preživaju ili što samo imaju papke razdvojene, ne jedite, kao što je kamila, jer preživa ali nema papke razdvojene; da vam je neèista;
5. I pitomi zec, jer preživa ali nema papke razdvojene; neèist da vam je.
6. I zec divlji, jer preživa ali nema papke razdvojene; neèist da vam je.
7. I svinja, jer ima papke razdvojene ali ne preživa; neèista da vam je;
8. Mesa od njih ne jedite niti se strva njihovog dodevajte; jer vam je neèisto.
9. A izmedju svega što je u vodi ovo jedite: Šta god ima pera i ljusku u vodi, po moru i po rekama, jedite.
10. A šta nema pera i ljusku u moru i u rekama izmedju svega što se mièe po vodi i živi u vodi, da vam je gadno.
11. Gadno da vam je, mesa da im ne jedete, i na strv njihov da se gadite.
12. Šta god nema pera i ljuske u vodi, to da vam je gadno.
13. A izmedju ptica ove da su vam gadne i da ih ne jedete: orao i jastreb i morski orao,
14. Eja i kraguj po svojim vrstama,
15. I svaki gavran po svojim vrstama,
16. I sovuljaga i æuk i liska i kobac po svojim vrstama,
17. I buljina i gnjurac i ušara,
18. I labud i gem i svraka,
19. I roda i èaplja po svim vrstama, i pupavac i ljiljak.
20. Šta god gamiže, a ima krila i ide na èetiri noge, da vam je gadno.
21. Ali izmedju svega što gamiže a ima krila i ide na èetiri noge jedite šta ima stegna na nogama svojim, kojima skaèe po zemlji.
22. Izmedju njih jedite ove: arba po vrstama njegovim, salema po vrstama njegovim, argola po vrstama njegovim i agava po vrstama njegovim.
23. A što gamiže, a ima krila i èetiri noge, da vam je gadno.
24. I o njih æete se oskvrniti; ko se god dotakne mrtvog tela njihovog, da je neèist do veèera.
25. I ko bi god nosio mrtvo telo njihovo, neka opere haljine svoje, i da je neèist do veèera.
26. Svaka životinja koja ima papke ali nerazdvojene i ne preživa, da vam je neèista; ko ih se god dotakne, da je neèist.
27. I šta god ide na šapama izmedju svih životinja èetvoronožnih, da vam je neèisto; ko bi se dotakao strva njihovog, da je neèist do veèera.
28. I ko bi nosio strv njihov, neka opere haljine svoje, i da je neèist do veèera; to da vam je neèisto.
29. I izmedju životinja koje pužu po zemlji da su vam neèiste: lasica i miš i kornjaèa po vrstama svojim,
30. I jež i gušter i tvor i puž i krtica.
31. To vam je neèisto izmedju životinja koje pužu; ko ih se dotakne mrtvih, da je neèist do veèera.
32. I svaka stvar na koju padne koje od njih mrtvo biæe neèista, bila sprava drvena ili haljina ili koža ili torba, i svaka stvar koja treba za kakav posao, neka se metne u vodu, i da je neèista do veèera, posle da je èista.
33. A svaki sud zemljani, u koji padne šta od toga, i šta god u njemu bude, biæe neèist, i razbijte ga.
34. I svako jelo što se jede, ako na njega dodje onakva voda, da je neèisto, i svako piæe što se pije u svakom takvom sudu, da je neèisto.
35. I na šta bi palo šta od tela njihovog mrtvog sve da je neèisto, i peæ i ognjište da se razvali, jer je neèisto i neka vam je neèisto.
36. A studenac i ubao, gde se voda skuplja, biæe èist; ali šta se dotakne strva njihovog, biæe neèisto.
37. Ako li šta od strva njihovog padne na seme, koje se seje, ono æe biti èisto.
38. Ali ako bude polito seme vodom, pa onda padne šta od strva njihovog na seme, da vam je neèisto.
39. I kad ugine životinja od onih koje jedete, ko se dotakne strva njenog, da je neèist do veèera.
40. A ko bi jeo od strva njenog, neka opere haljine svoje i da je neèist do veèera; i ko bi odneo strv njen, neka opere haljine svoje, i da je neèist do veèera.
41. I sve što puže po zemlji, da vam je gadno, da se ne jede.
42. Šta god ide na trbuhu i šta god ide na èetiri noge ili ima više nogu izmedju svega što puže po zemlji, to ne jedite, jer je gad.
43. Nemojte se poganiti nièim što gamiže i nemojte se skvrniti njima, da ne budete neèisti s njih.
44. Jer ja sam Gospod Bog vaš; zato se osveæujte i budite sveti, jer sam ja svet; i nemojte se skvrniti nièim što puže po zemlji.
45. Jer ja sam Gospod, koji sam vas izveo iz zemlje misirske da vam budem Bog; budite, dakle, sveti, jer sam ja svet.
46. Ovo je zakon za zveri i za ptice, i za sve životinje što se mièu po vodi, i za svaku dušu živu, koja puže po zemlji.
47. Da se raspoznaje neèisto od èistog i životinja koja se jede od životinje koja se ne jede.
←  Leviticus (11/27)  →