←  Leviticus (10/27)  →
1. A sinovi Aronovi, Nadav i Avijud, uzevši svaki svoju kadionicu metnuše oganj u njih i na oganj metnuše kad, i prinesoše pred Gospodom oganj tudj, a to im ne beše zapovedio.
2. Tada dodje oganj od Gospoda i udari ih, te pogiboše pred Gospodom.
3. Tada reèe Mojsije Aronu: To je što je kazao Gospod govoreæi: U onima koji pristupaju k meni biæu svet i pred celim narodom proslaviæu se. A Aron oæute.
4. A Mojsije pozva Misaila i Elisafana sinove Ozila strica Aronovog, i reèe im: Hodite i iznesite braæu svoju ispred svetinje napolje iz logora.
5. I pristupiše i iznesoše ih u košuljama njihovim napolje iz logora, kao što reèe Mojsije.
6. Tada reèe Mojsije Aronu i Eleazaru i Itamaru, sinovima njegovim: Nemojte otkrivati glava svojih, ni haljina svojih razdirati, da ne izginete i da se Gospod ne razgnevi na sav zbor; nego braæa vaša, sav rod Izrailjev, neka plaèe radi požara koji uèini Gospod.
7. I s vrata šatora od sastanka nemojte izlaziti, da ne izginete, jer je na vama ulje pomazanja Gospodnjeg. I uèiniše po reèi Mojsijevoj.
8. I Gospod reèe Aronu govoreæi:
9. Vino i silovito piæe nemoj piti ti ni sinovi tvoji s tobom, kad ulazite u šator od sastanka da ne izginete. To neka vam je uredba veèna od kolena na koleno.
10. Da biste mogli raspoznavati šta je sveto šta li nije, i šta je èisto šta li neèisto.
11. I da biste uèili sinove Izrailjeve svim uredbama koje im je kazao Gospod preko Mojsija.
12. A Mojsije reèe Aronu i Eleazaru i Itamaru sinovima njegovim koji ostaše: Uzimajte dar što ostane od ognjenih žrtava Gospodnjih, i jedite s hlebom presnim kod oltara, jer je svetinja nad svetinjama.
13. Zato æete ga jesti na svetom mestu, jer je deo tvoj i deo sinova tvojih od ognjenih žrtava Gospodnjih; jer mi je tako zapovedjeno.
14. A grudi od žrtve obrtane i pleæe od žrtve podizane jedite na èistom mestu, ti i sinovi tvoji i kæeri tvoje s tobom; jer je taj deo dan tebi i sinovima tvojim od zahvalnih žrtava sinova Izrailjevih.
15. Pleæe od žrtve podizane i grudi od žrtve obrtane donosiæe se sa salom što se sažiže, da se obrne tamo i amo pred Gospodom, i biæe tvoje i sinova tvojih s tobom zakonom veènim, kao što je zapovedio Gospod.
16. I Mojsije potraži jare za greh; ali gle, beše izgorelo; zato se razgnevi na Eleazara i na Itamara sinove Aronove koji ostaše, i reèe:
17. Zašto ne jedoste žrtve za greh na svetom mestu? Svetinja je nad svetinjama, i dade vam je Gospod da nosite greh svega zbora, da bi se oèistili od greha pred Gospodom.
18. A eto krv njena nije unesena u svetinju; valjaše vam je jesti na svetom mestu, kao što sam zapovedio.
19. Tada reèe Aron Mojsiju: Eto, danas prinesoše žrtvu svoju za greh i žrtvu svoju paljenicu pred Gospodom, i to mi se dogodi. A da sam danas jeo žrtve za greh, bi li bilo po volji Gospodu?
20. Kad èu to Mojsije, prista na to.
←  Leviticus (10/27)  →