←  Judges (4/21)  →
1. A po smrti Aodovoj opet sinovi Izrailjevi èiniše što je zlo pred Gospodom.
2. I Gospod ih dade u ruke Javinu caru hananskom, koji vladaše u Asoru, a vojsci njegovoj beše vojvoda Sisara, koji življaše u Arosetu neznabožaèkom.
3. I sinovi Izrailjevi vapiše ka Gospodu; jer on imaše devet stotina gvozdenih kola, i veoma pritešnjavaše sinove Izrailjeve dvadeset godina.
4. U to vreme Devora proroèica, žena Lafidotova, sudjaše Izrailju.
5. I Devora stanovaše pod palmom izmedju Rame i Vetilja u gori Jefremovoj, i dolažahu k njoj sinovi Izrailjevi na sud.
6. A ona poslavši dozva Varaka sina Avinejemova iz Kedesa Neftalimovog, i reèe mu: Nije li zapovedio Gospod Bog Izrailjev: Idi, skupi narod na gori Tavor, i uzmi sa sobom deset hiljada ljudi izmedju sinova Neftalimovih i sinova Zavulonovih?
7. Jer æu dovesti k tebi na potok Kison Sisaru vojvodu Javinovog i kola njegova i ljudstvo njegovo, i predaæu ga tebi u ruke.
8. A Varak joj reèe: Ako æeš ti iæi sa mnom, iæi æu; ako li neæeš iæi sa mnom, neæu iæi.
9. A ona reèe: Ja æu iæi s tobom, ali neæeš imati slave na putu kojim æeš iæi; jer æe ženi u ruku dati Gospod Sisaru. I ustavši Devora otide s Varakom u Kedes.
10. I Varak sazvavši sinove Zavulonove i Neftalimove u Kedes, povede sa sobom deset hiljada ljudi; i Devora idjaše s njim.
11. A Ever Kenejin beše se odvojio od Keneja, od sinova Ovava tasta Mojsijevog, i beše razapeo svoj šator kod hrastova zanajimskih, a to je kod Kedesa.
12. I javiše Sisari da je izašao Varak sin Avinejemov na goru Tavor.
13. I Sisara skupi sva kola svoja, devet stotina kola gvozdenih, i sav narod koji beše s njim od Aroseta neznabožaèkoga do potoka Kisona.
14. Tada reèe Devora Varaku: Ustani, jer je ovo dan, u koji ti dade Gospod Sisaru u ruke. Ne ide li Gospod pred tobom? I Varak sidje s gore Tavora, i deset hiljada ljudi za njim.
15. I Gospod smete Sisaru i sva kola njegova i svu vojsku oštrim maèem pred Varakom; i Sisara sidje s kola svojih i pobeže pešice.
16. A Varak potera kola i vojsku do Aroseta neznabožaèkoga; i pade sva vojska Sisarina od oštrog maèa, ne osta nijedan.
17. A Sisara uteèe pešice do šatora Jailje žene Evera Kenejina; jer beše mir medju Javinom carem asorskim i domom Evera Kenejina.
18. I izidje Jailja na susret Sisari, i reèe mu: Skloni se, gospodaru, skloni se kod mene; ne boj se. I on se skloni kod nje u šator, i ona ga pokri pokrivaèem.
19. A on joj reèe: Daj mi malo vode da se napijem, jer sam žedan. A ona otvori meh mleka i napoji ga, pa ga pokri.
20. A on joj reèe: Stoj na vratima od šatora, i ako ko dodje i zapita te i reèe: Ima li tu ko? Reci: Nema.
21. Tada Jailja žena Everova uze kolac od šatora, i uze malj u ruku, i pristupi k njemu polako, i satera mu kolac kroz slepe oèi, te prodje u zemlju, kad spavaše tvrdo umoran, i umre.
22. I gle, Varak teraše Sisaru, i Jailja mu izidje na susret, i reèe mu: Hodi da ti pokažem èoveka kog tražiš. I udje k njoj, i gle Sisara ležaše mrtav, i kolac mu u slepim oèima.
23. Tako pokori Bog u onaj dan Javina cara hananskog pred sinovima Izrailjevim.
24. I ruka sinova Izrailjevih bivaše sve teža Javinu caru hananskom, dokle ne istrebiše Javina cara hananskog.
←  Judges (4/21)  →