←  Judges (3/21)  →
1. A ovo su narodi koje ostavi Gospod da njima kuša Izrailj, sve one koji ne znahu za ratove hananske,
2. Da bi barem nasledje sinova Izrailjevih znalo i razumelo šta je rat, barem oni koji od pre nisu znali:
3. Pet kneževina filistejskih, i svi Hananeji i Sidonci i Jeveji, koji življahu na gori Livanu od gore Val-Ermona do Emata.
4. Ti narodi ostaše da se Izrailj njima kuša, da se vidi hoæe li slušati zapovesti Gospodnje, koje je zapovedio ocima njihovim preko Mojsija.
5. I življahu sinovi Izrailjevi usred Hananeja i Heteja i Amoreja i Ferezeja i Jeveja i Jevuseja.
6. I ženjahu se kæerima njihovim i udavahu kæeri svoje za sinove njihove, i služahu bogovima njihovim.
7. I èinjahu sinovi Izrailjevi što je zlo pred Gospodom, i zaboraviše Gospoda Boga svog i služahu Valima i lugovima.
8. Zato se razgnevi Gospod na Izrailja, i dade ih u ruke Husan-Risatajimu caru mesopotamskom; i služaše sinovi Izrailjevi Husan-Risatajimu osam godina.
9. Potom vapiše sinovi Izrailjevi ka Gospodu, i podiže Gospod izbavitelja sinovima Izrailjevim da ih izbavi, Gotonila sina Kenezovog, mladjeg brata Halevovog,
10. I beše na njemu duh Gospodnji, i sudjaše Izrailju; i izidje na vojsku, i predade mu Gospod u ruke Husan-Risatajima cara mesopotamskog; i ruka njegova nadjaèa Husan-Risatajima.
11. I zemlja bi mirna èetrdeset godina. Potom umre Gotonilo sin Kenezov.
12. A sinovi Izrailjevi stadoše opet èiniti što je zlo pred Gospodom; a Gospod ukrepi Eglona cara moavskog na Izrailja, jer èinjahu što je zlo pred Gospodom.
13. Jer skupi k sebi sinove Amonove i Amalike, i izašavši pobi Izrailja, i osvojiše grad palmov.
14. I sinovi Izrailjevi služiše Eglonu caru moavskom osamnaest godina.
15. Potom vapiše sinovi Izrailjevi ka Gospodu; i Gospod im podiže izbavitelja Aoda sina Gire sina Venijaminovog, èoveka koji beše levak. I poslaše sinovi Izrailjevi po njemu dar Eglonu caru moavskom.
16. A Aod naèini sebi maè sa obe strane oštar, od lakta u dužinu; i pripasa ga pod haljine svoje uz desnu bedricu.
17. I odnese dar Eglonu caru moavskom; a Eglon beše èovek vrlo debeo.
18. I kad predade dar, otpusti ljude koji su nosili dar.
19. Pa sam vrati se od likova kamenih, koji behu kod Galgala, reèe: Imam, care, neku tajnu da ti kažem. A on reèe: Æuti! I otidoše od njega svi koji stajahu pred njim.
20. A Aod pristupi k njemu; a on sedjaše sam u letnjoj sobi; pa reèe Aod: Reè Božju imam da ti kažem. Tada on usta s prestola.
21. A Aod poteže levom rukom svojom i uze maè od desne bedrice i satera mu ga u trbuh,
22. I držak udje za maèem, i salo se sklopi za maèem, te ne može izvuæi maèa iz trbuha; i izidje neèist.
23. Potom izidje Aod iz sobe, i zatvori vrata za sobom i zakljuèa.
24. A kad on otide, dodjoše sluge, i pogledaše, a to vrata od sobe zakljuèana, pa rekoše: Valjda ide napolje u kleti do letnje sobe.
25. I veæ im se dosadi èekati a vrata se od sobe ne otvaraju, te uzeše kljuè i otvoriše, a gle, gospodar im leži na zemlji mrtav.
26. A Aod dokle se oni zabaviše pobeže i prodje likove kamene, i uteèe u Seriot.
27. A kad dodje, zatrubi u trubu u gori Jefremovoj; i sidjoše s njim sinovi Izrailjevi s gore, a on napred.
28. Pa im reèe: Hajdete za mnom, jer Gospod predade vam u ruke neprijatelje vaše Moavce. I sidjoše za njim, i uzeše Moavcima brodove jordanske, i ne davahu nikome preæi.
29. I tada pobiše Moavce, oko deset hiljada ljudi, sve bogate i hrabre, i ni jedan ne uteèe.
30. Tako u taj dan potpadoše Moavci pod ruku Izrailjevu; i zemlja bi mirna osamdeset godina.
31. A posle njega nasta Samegar sin Anatov, i pobi šest stotina Filisteja ostanom volujskim, i izbavi i on Izrailja.
←  Judges (3/21)  →