←  Judges (20/21)  →
1. Tada izidjoše svi sinovi Izrailjevi, i sabra se sav narod jednodušno, od Dana do Virsaveje i do zemlje Galadove, ka Gospodu u Mispu.
2. I glavari svega naroda, svih plemena Izrailjevih, dodjoše na zbor naroda Božjeg, èetiri stotine hiljada ljudi pešaka koji mahahu maèem.
3. A sinovi Venijaminovi èuše da su sinovi Izrailjevi otišli u Mispu. Sinovi Izrailjevi rekoše: Kažite kako se dogodilo to zlo.
4. A Levit, muž ubijene žene odgovori i reèe: Dodjoh s inoèom svojom u Gavaju Venijaminovu da prenoæim.
5. A Gavajani ustaše na me, opkoliše me u kuæi noæu, i hteše me ubiti; i inoèu moju zlostaviše tako da umre.
6. Zato uzevši inoèu svoju isekoh je na komade i razaslah je u sve krajeve nasledstva Izrailjevog; jer uèiniše grdilo i sramotu u Izrailju.
7. Eto, vi ste svi sinovi Izrailjevi; promislite i veæajte.
8. A sav narod usta jednodušno i reèe: Da ne idemo nijedan k šatoru svom, i ni jedan da se ne vraæa kuæi svojoj.
9. Nego ovo da uèinimo Gavaji: Da bacimo žreb za nju.
10. Da uzmemo po deset ljudi od stotine po svim plemenima Izrailjevim, i po stotinu od hiljade, i po hiljadu od deset hiljada, da donese hranu narodu, a on da ide da uèini Gavaji Venijaminovoj kako je zaslužila grdilom koje je uèinila Izrailju.
11. I skupi se sav narod Izrailjev na onaj grad složivši se jednodušno.
12. Tada poslaše plemena Izrailjeva ljude u sve porodice Venijaminove, i poruèiše im: Kakvo se to zlo uèini medju vama?
13. Sada dajte te bezakonike što su u Gavaji, da ih pogubimo i izvadimo zlo iz Izrailja. Ali ne hteše sinovi Venijaminovi poslušati braæu svoju, sinove Izrailjeve.
14. Nego se skupiše sinovi Venijaminovi iz svojih mesta u Gavaju da izidju da se biju sa sinovima Izrailjevim.
15. I nabroja se u to vreme sinova Venijaminovih iz njihovih gradova dvadeset i šest hiljada ljudi koji mahahu maèem osim stanovnika gavajskih, kojih beše na broj sedam stotina ljudi odabranih.
16. U svem tom narodu beše sedam stotina ljudi odabranih, koji behu levaci, i svaki gadjaše kamenom iz praæke u dlaku ne promašujuæi.
17. A ljudi Izrailjaca nabroja se osim sinova Venijaminovih èetiri stotine hiljada ljudi koji mahahu maèem, samih vojnika.
18. I ustavši otidoše k domu Boga Silnoga, i upitaše Boga i rekoše sinovi Izrailjevi: Ko æe izmedju nas iæi prvi u boj na sinove Venijaminove? A Gospod reèe: Juda nek ide prvi.
19. Potom ustavši rano sinovi Izrailjevi stadoše u logor prema Gavaji.
20. I izidjoše sinovi Izrailjevi u boj na sinove Venijaminove, i uvrstaše se sinovi Izrailjevi da udare na Gavaju.
21. A sinovi Venijaminovi izidjoše iz Gavaje, i povaljaše po zemlji izmedju Izrailjaca u onaj dan dvadeset i dve hiljade ljudi.
22. Ali se narod sinova Izrailjevih oslobodi, te se opet uvrstaše na istom mestu gde se behu uvrstali prvog dana.
23. Jer sinovi Izrailjevi otidoše te plakaše pred Gospodom do veèera, i upitaše Gospoda govoreæi: Hoæemo li opet izaæi u boj na sinove Venijamina brata svog? A Gospod im reèe: Izidjite na njih.
24. I izidjoše sinovi Izrailjevi na sinove Venijaminove drugi dan.
25. I sinovi Venijaminovi izidjoše pred njih iz Gavaje drugi dan; i povaljaše po zemlji izmedju sinova Izrailjevih opet osamnaest hiljada ljudi, koji svi mahahu maèem.
26. Tada svi sinovi Izrailjevi i sav narod izidjoše i dodjoše k domu Boga Silnoga, i plakaše i stajaše onde pred Gospodom, i postiše se onaj dan do veèera, i prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne pred Gospodom.
27. Pa upitaše sinovi Izrailjevi Gospoda; jer onde beše kovèeg zaveta Božjeg u ono vreme;
28. I Fines sin Eleazara sina Aronovog stajaše pred njim u ono vreme. I rekoše: Hoæemo li opet izaæi u boj na sinove Venijamina brata svog ili æemo se okaniti? A Gospod im reèe: Izidjite, jer æu ih sutra predati vama u ruke.
29. Tada namesti Izrailj zasede oko Gavaje.
30. I sinovi Izrailjevi izidjoše treæi dan na sinove Venijaminove, i uvrstaše se prema Gavaji kao prvom i drugom.
31. A sinovi Venijaminovi izašavši pred narod odvojiše se od grada, i stadoše biti i seæi narod kao prvom i drugom po putevima, od kojih jedan ide k domu Boga Silnoga a drugi u Gavaju, i po polju, i ubiše do trideset ljudi iz Izrailja.
32. I rekoše sinovi Venijaminovi: Padaju pred nama kao pre. A sinovi Izrailjevi rekoše: Da bežimo da ih otrgnemo od grada na puteve.
33. Tada svi sinovi Izrailjevi kretoše se sa svog mesta i uvrstaše se u Val-Tamaru; i zasede Izrailjeve iskoèiše iz mesta svog, iz luka gavajskih.
34. I dodje na Gavaju deset hiljada ljudi izabranih iz svega Izrailja, i boj posta žešæi, a oni ne opaziše da æe ih zlo zadesiti.
35. I Gospod pobi Venijamina pred Izrailjem, i sinovi Izrailjevi pogubiše onaj dan od sinova Venijaminovih dvadeset i pet hiljada i sto ljudi, koji svi maèem mahahu.
36. I sinovi Venijaminovi videše da su nadbijeni: jer sinovi Izrailjevi uzmakoše ispred sinova Venijaminovih uzdajuæi se u zasede koje behu namestili kod Gavaje;
37. A oni što behu u zasedi navališe brže u Gavaju, i ušavši isekoše sve po gradu oštrim maèem.
38. A behu sinovi Izrailjevi ugovorili s onima u zasedi da za znak zapale vatru da se digne velik dim iz grada.
39. Tako sinovi Izrailjevi stadoše bežati iz boja, a sinovi Venijaminovi poèeše ubijati, i isekoše do trideset ljudi izmedju sinova Izrailjevih govoreæi: Doista padaju pred nama kao u predjašnjem boju.
40. Ali kad se plamen i dim kao stub diže iz grada, obazreše se sinovi Venijaminovi, i gle, oganj se iz grada dizaše do neba.
41. Tada se vratiše sinovi Izrailjevi, a sinovi Venijaminovi smetoše se videæi da ih je zlo zadesilo;
42. I pobegoše ispred sinova Izrailjevih k pustinji; ali ih vojska gonjaše, i koji iz gradova izlažahu, biše ih medju sobom.
43. Tako opkoliše sinove Venijaminove, goniše ih, tlaèiše ih od Menuje do Gavaje k istoku.
44. I pogibe sinova Venijaminovih osamnaest hiljada ljudi, samih junaka.
45. A onih što se okretoše i pobegoše u pustinju k steni Rimonu, napabirèiše ih po putevima pet hiljada ljudi, i teraše ih do Gidoma i pobiše ih dve hiljade ljudi.
46. I tako svega pogibe onaj dan sinova Venijaminovih dvadeset i pet hiljada ljudi koji mahahu maèem, sve samih junaka.
47. I beše šest stotina ljudi koji se okretoše i utekoše u pustinju k steni Rimonu, i ostaše na steni Rimonu èetiri meseca.
48. Potom sinovi Izrailjevi vrativši se k sinovima Venijaminovim isekoše oštrim maèem i ljude po gradovima i stoku i šta se god nadje; i sve gradove koji ostaše popališe ognjem.
←  Judges (20/21)  →