←  Judges (14/21)  →
1. I sidje Samson u Tamnat, i vide onde jednu devojku izmedju kæeri filistejskih.
2. I vrativši se kaza ocu svom i materi svojoj govoreæi: Videh devojku u Tamnatu izmedju kæeri filistejskih; oženite me njom.
3. A otac i mati rekoše mu: Zar nema devojke medju kæerima tvoje braæe u svem narodu mom, da ideš da se oženiš izmedju Filisteja neobrezanih? A Samson odgovori ocu svom: Njom me oženi, jer mi je ona omilela.
4. A otac i mati njegova ne znahu da je to od Gospoda, i da traži zadevicu s Filistejima; jer u ono vreme Filisteji vladahu sinovima Izrailjevim.
5. I tako sidje Samson s ocem svojim i s materom svojom u Tamnat, i kad dodjoše do vinograda tamnatskih, gle, mlad lav rièuæi sukobi ga.
6. I duh Gospodnji sidje na nj, te rastrže lava kao jare nemajuæi ništa u ruci: i ne kaza ocu ni materi šta je uèinio.
7. I tako došavši govori s devojkom, i ona omile Samsonu.
8. A posle nekoliko dana iduæi opet da je odvede, svrne da vidi mrtvog lava; a gle, u mrtvom lavu roj pèela i med.
9. I izvadi ga u ruku, i podje putem jeduæi; i kad dodje k ocu i materi, dade im te jedoše; ali im ne reèe da je iz mrtvog lava izvadio med.
10. I tako dodje otac njegov k onoj devojci, i Samson uèini onde veselje, jer tako èinjahu momci.
11. I kad ga videše Filisteji, izabraše trideset drugova da budu s njim.
12. I reèe im Samson: Ja æu vam zagonetnuti zagonetku, pa ako mi je odgonetnete za sedam dana dok je veselje i pogodite, daæu vam trideset košulja i trideset sveèanih haljina.
13. Ako li ne odgonetnete, vi æete dati meni trideset košulja i tridesetore sveèane haljine. A oni mu rekoše: Zagonetni zagonetku svoju, da èujemo.
14. Tada im reèe; od onog koji jede izidje jelo, i od ljutog izidje slatko. I ne mogaše odgonetnuti zagonetke tri dana.
15. I sedmi dan rekoše ženi Samsonovoj: Nagovori muža svog da nam kaže zagonetku, ili æemo spaliti ognjem tebe i dom oca tvog. Jeste li nas zato pozvali da nam uzmete imanje? Je li tako?
16. I stade plakati žena Samsonova pred njim govoreæi: Ti mrziš na me, i ti me ne ljubiš; zagonetnuo si zagonetku sinovima naroda mog, a neæeš meni da kažeš. A on joj reèe: Gle, ni ocu svom ni materi svojoj nisam je kazao, a tebi da je kažem?
17. I ona plaka pred njim za sedam dana dokle trajaše veselje. A sedmi dan kaza joj, jer beše navalila na nj: a ona kaza zagonetku sinovima naroda svog.
18. Tada mu rekoše ljudi grada onog sedmi dan dok sunce ne zadje: Šta je sladje od meda, i šta je ljuæe od lava? A on im reèe: Da niste orali na mojoj junici, ne biste pogodili moje zagonetke.
19. I dodje na nj duh Gospodnji, te sidje u Askalon, i pobi onde trideset ljudi, i uze odelo s njih i dade sveèane haljine onima koji odgonetnuše zagonetku; i rasrdi se vrlo i otide kuæi oca svog.
20. A žena Samsonova udade se za druga njegovog, s kojim se beše udružio.
←  Judges (14/21)  →