←  Judges (13/21)  →
1. A sinovi Izrailjevi opet èiniše što je zlo pred Gospodom, i Gospod ih dade u ruke Filistejima za èetrdeset godina.
2. A beše jedan èovek od Saraje od plemena sinova Danovih, po imenu Manoje, i žena mu beše nerotkinja, i ne radjaše.
3. Toj ženi javi se andjeo Gospodnji i reèe joj: Gle, ti si sad nerotkinja, i nisi radjala; ali æeš zatrudneti i rodiæeš sina.
4. Nego sada èuvaj se da ne piješ vino ni silovito piæe, i da ne jedeš ništa neèisto.
5. Jer gle, zatrudneæeš, i rodiæeš sina, i britva da ne predje po njegovoj glavi, jer æe dete biti nazirej Božji od utrobe materine, i on æe poèeti izbavljati Izrailja iz ruku filistejskih.
6. I žena dodje i reèe mužu svom govoreæi: Èovek Božji dodje k meni, i lice mu beše kao lice andjela Božjeg, vrlo strašno; ali ga ne zapitah odakle je, niti mi on kaza svoje ime.
7. Nego mi reèe: Gle, ti æeš zatrudneti, i rodiæeš sina; zato sada ne pij vino ni silovito piæe i ne jedi ništa neèisto; jer æe dete biti nazirej Božji od utrobe materine pa do smrti.
8. Tada se Manoje pomoli Gospodu i reèe: O Gospode! Neka opet dodje k nama èovek Božji, kog si slao, da nas nauèi šta æemo èiniti sa detetom, kad se rodi.
9. I usliši Gospod glas Manojev; i dodje opet andjeo Gospodnji k ženi kad sedjaše u polju; a Manoje muž njen ne beše kod nje.
10. Tada žena brže otrèa i javi mužu svom govoreæi mu: Evo, javi mi se onaj èovek, koji mi je pre dolazio.
11. A Manoje ustavši podje sa ženom svojom; i kad dodje k èoveku, reèe mu: Jesi li ti onaj èovek što je govorio ovoj ženi? On odgovori: Jesam.
12. A Manoje reèe: Kad bude šta si kazao, kako æe biti pravilo za dete i šta æe èiniti s njim?
13. A andjeo Gospodnji reèe Manoju: Žena neka se èuva od svega što sam joj kazao.
14. Neka ne jede ništa što dolazi s vinove loze, i vino ni silovito piæe neka ne pije, i ništa neèisto neka ne jede. Šta sam joj zapovedio sve neka drži.
15. Tada reèe Manoje andjelu Gospodnjem: Radi bismo te ustaviti da ti zgotovimo jare,
16. A andjeo Gospodnji odgovori Manoju: Da me i ustaviš, neæu jesti tvoje jelo; nego ako hoæeš zgotovi žrtvu paljenicu, prinesi je Gospodu. Jer Manoje nije znao da je andjeo Gospodnji.
17. Opet reèe Manoje andjelu Gospodnjem: Kako ti je ime? Da ti zahvalimo kad se zbude šta si rekao.
18. A andjeo Gospodnji odgovori mu: Što pitaš za ime moje? Èudno je.
19. Tada Manoje uze jare i dar, i prinese Gospodu na steni; a andjeo uèini èudo pred Manom i ženom njegovom;
20. Jer kad se podiže plamen s oltara k nebu, andjeo Gospodnji podiže se u plamenu s oltara; a Manoje i žena njegova videæi to padoše nièice na zemlju;
21. A andjeo se Gospodnji ne javi više Manoju ni ženi njegovoj. Tada Manoje razume da je andjeo Gospodnji.
22. I reèe Manoje ženi svojoj: Zacelo æemo umreti, jer videsmo Boga.
23. A žena mu reèe: Kad bi hteo Bog da nas ubije, ne bi primio iz naših ruku žrtvu paljenicu ni dar, niti bi nam pokazao sve ovo, niti bi nam sad objavio takve stvari.
24. I tako ta žena rodi sina, i nade mu ime Samson; i dete odraste, i Gospod ga blagoslovi.
25. I duh Gospodnji poèe hoditi s njim po logoru Danovom, izmedju Saraje i Estaola.
←  Judges (13/21)  →