←  Joshua (6/24)  →
1. A Jerihon se zatvori, i èuvaše se od sinova Izrailjevih; niko nije izlazio, niti je ko ulazio.
2. A Gospod reèe Isusu: Evo, dajem ti u ruke Jerihon i cara njegovog i junake njegove.
3. Zato obidjite oko grada svi vojnici, iduæi oko grada jedanput na dan; tako uèinite šest dana.
4. A sedam sveštenika neka nose sedam truba od rogova ovnujskih pred kovèegom; a sedmog dana obidjite oko grada sedam puta, i sveštenici neka trube u trube.
5. Pa kad otežuæi zatrube u rogove ovnujske, èim èujete glas od trube, neka povièe sav narod glasno; i zidovi æe gradski popadati na svom mestu, a narod neka ulazi, svaki naprema se.
6. Tada Isus sin Navin dozva sveštenike, i reèe im: Uzmite kovèeg zavetni, a sedam sveštenika neka nose sedam truba od rogova ovnujskih pred kovèegom Gospodnjim.
7. A narodu reèe: Idite i obidjite oko grada, i vojnici neka idu pred kovèegom Gospodnjim.
8. A kad Isus reèe narodu, sedam sveštenika noseæi sedam truba od rogova ovnujskih podjoše pred Gospodom, i zatrubiše u trube, a kovèeg zaveta Gospodnjeg podje za njima.
9. A vojnici podjoše pred sveštenicima, koji trubljahu u trube, a ostali podjoše za kovèegom; i iduæi trubljahu u trube.
10. A narodu zapovedi Isus govoreæi: Ne vièite, i nemojte da vam se èuje glas, i nijedna reè da ne izadje iz usta vaših do dana kad vam ja kažem: Vièite; tada æete vikati.
11. Tako obidje kovèeg Gospodnji oko grada jednom; pa se vratiše u logor, i noæiše u logoru.
12. A sutra usta Isus rano, i sveštenici uzeše kovèeg Gospodnji.
13. I sedam sveštenika noseæi sedam truba od rogova ovnujskih idjahu pred kovèegom Gospodnjim, i iduæi trubljahu u trube; a vojnici idjahu pred njima, a ostali idjahu za kovèegom Gospodnjim; iduæi trubljahu u trube.
14. I jednom obidjoše oko grada drugog dana, pa se vratiše u logor; tako uèiniše šest dana.
15. A sedmog dana ustaše zorom, i obidjoše oko grada isto onako sedam puta; samo toga dana obidjoše oko grada sedam puta.
16. A kad bi sedmi put da zatrube sveštenici u trube, Isus reèe narodu: Vièite, jer vam Gospod dade grad.
17. A grad da bude proklet Gospodu i šta je god u njemu; samo Rava kurva neka ostane u životu i svi koji budu kod nje u kuæi, jer sakri poslanike koje smo poslali.
18. Ali se èuvajte od prokletih stvari da i sami ne budete prokleti uzevši šta prokleto, i da ne navuèete prokletstvo na logor Izrailjev i smetete ga.
19. Nego sve srebro i zlato i posudje od bronze i od gvoždja neka bude sveto Gospodu, neka udje u riznicu Gospodnju.
20. Tada povika narod i zatrubiše trube, i kad narod èu glas trubni i povika glasno, popadaše zidovi na mestu svom; i narod udje u grad, svaki naprema se; i uzeše grad.
21. I pobiše, kao prokleto, oštrim maèem sve što beše u gradu, i žene i ljude, i decu, i starce i volove i ovce i magarce.
22. A onoj dvojici što uhodiše zemlju reèe Isus: Idite u kuæu one žene kurve, i izvedite nju i sve što je njeno, kao što ste joj se zakleli.
23. I otišavši oni momci što uhodiše zemlju, izvedoše Ravu i oca joj i mater joj i braæu joj i šta god beše njeno, i sav rod njen izvedoše, i ostaviše ih iza logora Izrailjevog.
24. A grad spališe ognjem i šta beše u njemu; samo srebro i zlato i posudje od bronze i od gvoždja metnuše u riznicu doma Gospodnjeg.
25. A Ravu kurvu i dom oca njenog i sve što beše njeno ostavi u životu Isus, i ona osta medju Izrailjcima do danas, jer sakri poslanike koje posla Isus da uhode Jerihon.
26. I u to vreme prokle Isus govoreæi: Proklet da je pred Gospodom èovek koji bi ustao da gradi ovaj grad Jerihon! Na prvencu svom osnovao ga, i na mezimcu svom postavio mu vrata!
27. I Gospod beše sa Isusom, i razglasi se ime njegovo po svoj zemlji.
←  Joshua (6/24)  →