←  John (4/21)  →
1. Kad razume, dakle, Gospod da su èuli fariseji da Isus više uèenika dobija i krštava nego Jovan
2. (Isus pak sam ne krštavaše nego uèenici Njegovi),
3. Ostavi Judeju, i otide opet u Galileju.
4. A valjalo Mu je proæi kroz Samariju.
5. Tako dodje u grad samarijski koji se zove Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu, sinu svom.
6. A onde beše izvor Jakovljev; i Isus umoran od puta sedjaše na izvoru; a beše oko šestog sahata.
7. Dodje žena Samarjanka da zahvati vode; reèe joj Isus; daj mi da pijem.
8. (Jer uèenici Njegovi behu otišli u grad da kupe jela.)
9. Reèe Mu žena Samarjanka; kako ti, Jevrejin buduæi, možeš iskati od mene, žene Samarjanke, da piješ? Jer se Jevreji ne mešaju sa Samarjanima.
10. Odgovori Isus i reèe joj: Da ti znaš dar Božji, i ko je taj koji ti govori: Daj mi da pijem, ti bi iskala u Njega i dao bi ti vodu živu.
11. Reèe Mu žena: Gospode! Ni zahvatiti nemaš èim, a studenac je dubok; odakle æeš dakle uzeti vodu živu?
12. Eda li si ti veæi od našeg oca Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova?
13. Odgovori isus i reèe joj: Svaki koji pije od ove vode opet æe ožedneti;
14. A koji pije od vode koju æu mu ja dati neæe ožedneti doveka; nego voda što æu mu ja dati biæe u njemu izvor vode koja teèe u život veèni.
15. Reèe Mu žena: Gospode! Daj mi te vode da ne žednim niti da dolazim ovamo na vodu.
16. Reèe joj Isus: Idi zovni muža svog, i dodji ovamo.
17. Odgovori žena i reèe Mu: Nemam muža. Reèe joj Isus: Dobro si kazala: Nemam muža;
18. Jer si pet muževa imala, i sad koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala.
19. Reèe Mu žena: Gospode! Vidim da si ti prorok.
20. Oci naši moliše se Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti.
21. Reèe joj Isus: Ženo! Veruj mi da ide vreme kad se neæete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.
22. Vi ne znate èemu se molite; a mi znamo èemu se molimo: jer je spasenje od Jevreja.
23. Ali ide vreme, i veæ je nastalo, kad æe se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac hoæe takve bogomoljce.
24. Bog je Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole.
25. Reèe Mu žena: Znam da æe doæi Mesija koji se zove Hristos, kad On dodje kazaæe nam sve.
26. Reèe joj Isus: Ja sam koji s tobom govorim.
27. I tada dodjoše uèenici Njegovi, i èudjahu se gde govoraše sa ženom; ali nijedan ne reèe: Šta hoæeš? Ili šta govoriš s njom?
28. A žena ostavi sudove svoje i otide u grad i reèe ljudima:
29. Hodite da vidite èoveka koji mi kaza sve što sam uèinila: da nije to Hristos?
30. Izidjoše, dakle, iz grada i podjoše k Njemu.
31. A uèenici Njegovi moljahu Ga, medjutim, govoreæi: Ravi! Jedi.
32. A On im reèe: Ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate.
33. Tada uèenici govorahu medju sobom: Veæ ako Mu ko donese da jede?
34. A On im reèe: Jelo je moje da izvršim volju Onog koji me je poslao, i da svršim Njegov posao.
35. Ne kažete li vi da su još èetiri meseca pa æe žetva prispeti? Eto, velim vam: podignite oèi svoje i vidite njive kako su veæ žute za žetvu.
36. I koji žnje prima platu, i sabira rod za život veèni, da se raduju zajedno i koji seje i koji žnje;
37. Jer je u tom istinita beseda da je drugi koji seje a drugi koji žnje.
38. Ja vas poslah da žnjete gde se vi ne trudiste; drugi se trudiše, a vi u posao njihov udjoste.
39. I iz grada onog mnogi od Samarjana verovaše Ga za besedu žene koja svedoèaše: Kaza mi sve što sam uèinila.
40. Kad dodjoše, dakle, Samarjani k Njemu, moljahu Ga da bi ostao kod njih; i onde osta dva dana.
41. I mnogo ih više verova za Njegovu besedu.
42. A ženi govorahu: Sad ne verujemo više za tvoju besedu, jer sami èusmo i poznasmo da je Ovaj zaista spas svetu, Hristos.
43. A posle dva dana izidje odande, i otide u Galileju:
44. Jer sam Isus svedoèaše da prorok na svojoj postojbini nema èasti.
45. A kad dodje u Galileju, primiše Ga Galilejci koji behu videli sve što uèini u Jerusalimu na praznik; jer i oni idoše na praznik.
46. Dodje pak Isus opet u Kanu galilejsku, gde pretvori vodu u vino. I beše neki carev èovek èiji sin bolovaše u Kapernaumu.
47. Ovaj èuvši da Isus dodje iz Judeje u Galileju, dodje k Njemu i moljaše Ga da sidje i da mu isceli sina; jer beše na samrti.
48. I reèe mu Isus: Ako ne vidite znaka i èudesa, ne verujete.
49. Reèe Mu carev èovek: Gospode! Sidji dok nije umrlo dete moje.
50. Reèe mu Isus: Idi, sin je tvoj zdrav. I verova èovek reèi koju mu reèe Isus, i podje.
51. I odmah kad on silažaše, gle, sretoše ga sluge njegove i javiše mu govoreæi: Sin je tvoj zdrav.
52. Tada pitaše za sahat u koji mu lakše bi; i kazaše mu: Juèe u sedmom sahatu pusti ga groznica.
53. Tada razume otac da beše onaj sahat u koji mu reèe Isus: Sin je tvoj zdrav. I verova on i sva kuæa njegova.
54. Ovo opet drugo èudo uèini Isus kad dodje iz Judeje u Galileju.
←  John (4/21)  →