←  John (20/21)  →
1. A u prvi dan nedelje dodje Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba.
2. Onda otrèa, i dodje k Simonu Petru i k drugom uèeniku koga ljubljaše Isus, i reèe im: Uzeše Gospoda iz groba; i ne znamo gde Ga metnuše.
3. A Petar izidje i drugi uèenik, i podjoše ka grobu.
4. Trèahu, pak, oba zajedno, i drugi uèenik trèaše brže od Petra, i dodje pre ka grobu.
5. I nadvirivši se vide haljine gde leže; ali ne udje.
6. Dodje, pak, Simon Petar za njim, i udje u grob, i vide haljine same gde leže,
7. I ubrus koji beše na glavi Njegovoj ne s haljinama da leži nego osobito savit na jednom mestu.
8. Tada, dakle, udje i drugi uèenik koji najpre dodje ka grobu, i vide i verova.
9. Jer još ne znaše pisma da Njemu valja ustati iz mrtvih.
10. Onda otidoše opet uèenici kuæama.
11. A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kad plakaše nadviri se nad grob,
12. I vide dva andjela u belim haljinama gde sede jedan èelo glave a jedan èelo nogu gde beše ležalo telo Isusovo.
13. I rekoše joj oni: Ženo! Što plaèeš? Reèe im: Uzeše Gospoda mog, i ne znam gde Ga metnuše.
14. I ovo rekavši obazre se natrag, i vide Isusa gde stoji, i ne znaše da je Isus.
15. Isus joj reèe: Ženo! Što plaèeš? Koga tražiš? A ona misleæi da je vrtlar reèe Mu: Gospodine! Ako si Ga ti uzeo kaži mi gde si Ga metnuo, i ja æu Ga uzeti.
16. Isus joj reèe: Marija! A ona obazrevši se reèe Mu: Ravuni! Koje znaèi uèitelju.
17. Reèe joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braæi mojoj, i kaži im: Vraæam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem.
18. A Marija Magdalina otide, i javi uèenicima da vide Gospoda i kaza joj ovo.
19. A kad bi uveèe, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu uèenici skupili od straha jevrejskog, dodje Isus i stade na sredu i reèe im: Mir vam.
20. I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se uèenici obradovaše videvši Gospoda.
21. A Isus im reèe opet: Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas.
22. I ovo rekavši dunu, i reèe im: Primite Duh Sveti.
23. Kojima oprostite grehe, oprostiæe im se; i kojima zadržite, zadržaæe se.
24. A Toma, koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde sa njima kad dodje Isus.
25. A drugi mu uèenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reèe: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, neæu verovati.
26. I posle osam dana opet behu uèenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dodje Isus kad behu vrata zatvorena, i stade medju njima i reèe: Mir vam.
27. Potom reèe Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran.
28. I odgovori Toma i reèe Mu: Gospod moj i Bog moj.
29. Isus mu reèe: Pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše.
30. A i mnoga druga èudesa uèini Isus pred uèenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj.
31. A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujuæi imate život u ime Njegovo.
←  John (20/21)  →