←  John (16/21)  →
1. Ovo vam kazah da se ne sablaznite.
2. Izgoniæe vas iz zbornica; a doæi æe vreme kad æe svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu èini.
3. I ovo æe èiniti, jer ne poznaše Oca ni mene.
4. Nego vam ovo kazah kad dodje vreme da se opomenete ovog da vam ja kazah; a isprva ne kazah vam ovo, jer bejah s vama.
5. A sad idem k Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: Kuda ideš?
6. Nego što vam ovo kazah žalosti napuni se srce vaše.
7. Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, utešitelj neæe doæi k vama; ako li idem, poslaæu Ga k vama.
8. I kad On dodje pokaraæe svet za greh, i za pravdu, i za sud;
9. Za greh, dakle, što ne veruju mene;
10. A za pravdu što idem k Ocu svom; i više me neæete videti;
11. A za sud što je knez ovog sveta osudjen.
12. Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi.
13. A kad dodje On, Duh istine, uputiæe vas na svaku istinu; jer neæe od sebe govoriti, nego æe govoriti šta èuje, i javiæe vam šta æe biti unapred.
14. On æe me proslaviti, jer æe od mog uzeti, i javiæe vam:
15. Sve što ima Otac moje je; zato rekoh da æe od mog uzeti, i javiti vam.
16. Još malo, i neæete me videti, i opet malo, pa æete me videti: jer idem k Ocu.
17. A neki od uèenika Njegovih rekoše medju sobom: Šta je to što nam kaže: Još malo, i neæete me videti; i opet malo pa æete me videti; i: Ja idem k ocu?
18. Govorahu, dakle: Šta je to što govori: Malo? Ne znamo šta govori.
19. A Isus razume da hteše da Ga zapitaju, pa im reèe: Zato li se zapitkujete medju sobom što rekoh: Još malo i neæete me videti, i opet malo pa æete me videti?
20. Zaista, zaista vam kažem da æete vi zaplakati i zaridati, a svet æe se radovati; i vi æete žalosni biti, ali æe se vaša žalost okrenuti na radost.
21. Žena kad radja trpi muku; jer dodje èas njen: ali kad rodi dete, više se ne opominje žalosti od radosti, jer se rodi èovek na svet.
22. Tako i vi, dakle, imate sad žalost; ali æu vas opet videti, i radovaæe se srce vaše, i vašu radost neæe niko uzeti od vas;
23. I u onaj dan neæete me pitati nizašta. Zaista, zaista vam kažem da šta god uzištete u Oca u ime moje, daæe vam.
24. Dosle ne iskaste ništa u ime moje; ištite i primiæete, da radost vaša bude ispunjena.
25. Ovo vam govorih u prièama; ali æe doæi vreme kad vam više neæu govoriti u prièama, nego æu vam upravo javiti za Oca.
26. U onaj æete dan u ime moje zaiskati, i ne velim vam da æu ja umoliti Oca za vas;
27. Jer sam Otac ima ljubav k vama kao što vi imaste ljubav k meni, i verovaste da ja od Boga izidjoh.
28. Izidjoh od Oca, i dodjoh na svet; i opet ostavljam svet, i idem k Ocu.
29. Rekoše Mu uèenici Njegovi: Eto sad upravo govoriš, a prièe nikakve ne govoriš.
30. Sad znamo da sve znaš, i ne treba Ti da Te ko pita. Po tome verujemo da si od Boga izišao.
31. Isus im odgovori: Zar sad verujete?
32. Evo ide èas, i veæ je nastao, da se razbegnete svaki na svoju stranu i mene samog ostavite; ali nisam sam, jer je Otac sa mnom.
33. Ovo vam kazah, da u meni mir imate. U svetu æete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet.
←  John (16/21)  →