←  Job (33/42)  →

---

1.

Èuj dakle, Jove, besedu moju, i slušaj sve reèi moje.

2.

Evo, sad otvaram usta svoja; govori jezik moj u ustima mojim.

3.

Po pravom srcu mom biæe reèi moje, i misao èistu izreæi æe usne moje.

4.

Duh Božji stvorio me je, i dah Svemoguæega dao mi je život.

5.

Ako možeš, odgovori mi, pripravi se i stani mi na suprot.

6.

Evo, ja æu biti mesto Boga, kao što si rekao; od kala sam naèinjen i ja.

7.

Eto, strah moj neæe te strašiti, i ruka moja neæe te tištati.

8.

Rekao si, dakle, preda mnom, i èuo sam glas tvojih reèi:

9.

Èist sam, bez greha, prav sam i nema bezakonja na meni.

10.

Evo, traži zadevicu sa mnom, drži me za svog neprijatelja.

11.

Meæe u klade noge moje, vreba po svim stazama mojim.

12.

Eto, u tom nisi pravedan, odgovaram ti; jer je Bog veæi od èoveka.

13.

Zašto se preš s Njim, što za sva dela svoja ne odgovara?

14.

Jedan put govori Bog i dva puta; ali èovek ne pazi.

15.

U snu, u utvari noænoj, kad tvrd san padne na ljude, kad spavaju u postelji,

16.

Tada otvara uho ljudima i nauku im zapeèaæava,

17.

Da bi odvratio èoveka od dela njegovog, i zaklonio od njega oholost;

18.

Da bi saèuvao dušu njegovu od jame, i život njegov da ne naidje na maè.

19.

I kara ga bolovima na postelji njegovoj, i sve kosti njegove teškom bolešæu.

20.

Tako da se životu njegovom gadi hleb i duši njegovoj jelo najmilije;

21.

Nestaje tela njegovog na oèigled, i izmalaju se kosti njegove, koje se pre nisu videle,

22.

I duša se njegova približava grobu, i život njegov smrti.

23.

Ako ima glasnika, tumaèa, jednog od hiljade, koji bi kazao èoveku dužnost njegovu,

24.

Tada æe se smilovati na nj, i reæi æe: Izbavi ga da ne otide u grob; našao sam otkup.

25.

I podmladiæe se telo njegovo kao u deteta, i povratiæe se na dane mladosti svoje,

26.

Moliæe se Bogu, i pomilovaæe ga, i gledaæe lice njegovo radujuæi se, i vratiæe èoveku po pravdi njegovoj.

27.

Gledajuæi ljudi reæi æe: Bejah zgrešio, i šta je pravo izvrnuo, ali mi ne pomože.

28.

On izbavi dušu moju da ne otide u jamu, i život moj da gleda svetlost.

29.

Gle, sve ovo èini Bog dva puta i tri puta èoveku,

30.

Da bi povratio dušu njegovu od jame, da bi ga obasjavala svetlost živih.

31.

Pazi, Jove, slušaj me, æuti, da ja govorim.

32.

Ako imaš šta reæi, odgovori mi; govori, jer sam te rad opravdati;

33.

Ako li ne, slušaj ti mene; æuti, i nauèiæu te mudrosti.

---

←  Job (33/42)  →