←  Job (21/42)  →
1. A Jov odgovori i reèe:
2. Slušajte dobro reèi moje, i to æe mi biti od vas uteha.
3. Potrpite me da ja govorim, a kad izgovorim, podsmevajte mi se.
4. Eda li se ja èoveku tužim? I kako ne bi bio žalostan duh moj?
5. Pogledajte na me, i divite se, i metnite ruku na usta.
6. Ja kad pomislim, strah me je, i groza poduzima telo moje.
7. Zašto bezbožnici žive? Stare? I bogate se?
8. Seme njihovo stoji tvrdo pred njima zajedno s njima, i natražje njihovo pred njihovim oèima.
9. Kuæe su njihove na miru bez straha, i prut Božji nije nad njima.
10. Bikovi njihovi skaèu, i ne promašuju; krave njihove tele se, i ne jalove se.
11. Ispuštaju kao stado decu svoju, i sinovi njihovi poskakuju.
12. Podvikuju uz bubanj i uz gusle, vesele se uza sviralu.
13. Provode u dobru dane svoje, i za èas silaze u grob.
14. A Bogu kažu: Idi od nas, jer neæemo da znamo za puteve tvoje.
15. Šta je svemoguæi da mu služimo? I kakva nam je korist, da mu se molimo?
16. Gle, dobro njihovo nije u njihovoj ruci; namera bezbožnièka daleko je od mene.
17. Koliko se puta gasi žižak bezbožnièki i dolazi im pogibao, deli im muke u delu svom Bog?
18. Bivaju kao pleva na vetru, kao prah koji raznosi vihor?
19. Èuva li Bog sinovima njegovim pogibao njihovu, plaæa im da osete?
20. Vide li svojim oèima pogibao svoju, i piju li gnev Svemoguæeg?
21. Jer šta je njima stalo do kuæe njihove nakon njih, kad se broj meseca njihovih prekrati?
22. Eda li æe Boga ko uèiti mudrosti, koji sudi visokima?
23. Jedan umire u potpunoj sili svojoj, u miru i u sreæi.
24. Muzilice su mu pune mleka, i kosti su mu vlažne od moždina.
25. A drugi umire ojadjene duše, koji nije uživao dobra.
26. Obojica leže u prahu, i crvi ih pokrivaju.
27. Eto, znam vaše misli i sudove, kojima mi èinite krivo.
28. Jer govorite: Gde je kuæa silnog, i gde je šator u kome nastavaju bezbožnici?
29. Niste li nikad pitali putnika? I šta vam kazaše neæete da znate,
30. Da se na dan pogibli ostavlja zadac, kad se pusti gnev.
31. Ko æe ga ukoriti u oèi za život njegov? I ko æe mu vratiti šta je uèinio?
32. Ali se iznosi u groblje i ostaje u gomili.
33. Slatke su mu grude od doline, i vuèe za sobom sve ljude, a onima koji ga pretekoše nema broja.
34. Kako me, dakle, naprazno tešite kad u odgovorima vašim ostaje prevara?
←  Job (21/42)  →