←  Job (20/42)  →
1. A Sofar Namaæanin odgovori i reèe:
2. Zato me misli moje nagone da odgovorim, i zato hitim.
3. Èuo sam ukor koji me sramoti, ali æe duh iz razuma mog odgovoriti za me.
4. Ne znaš li da je tako od kako je veka, od kako je postavljen èovek na zemlji.
5. Da je slava bezbožnih za malo i radost licemerova za èas?
6. Da bi mu visina doprla do neba, i glava se njegova dotakla oblaka,
7. Nestaæe ga za svagda kao kala njegovog; i koji ga videše reæi æe: Kuda se dede?
8. Kao san odleteæe, i neæe se naæi, i išèeznuæe kao noæna utvara.
9. Oko koje ga je gledalo neæe više, niti æe ga više videti mesto njegovo.
10. Sinovi njegovi umiljavaæe se siromasima i ruke æe njegove vraæati šta je oteo.
11. Kosti æe njegove biti pune greha mladosti njegove, i oni æe ležati s njim u prahu.
12. Ako mu je slatka u ustima zloæa i krije je pod jezikom svojim,
13. Èuva je i ne pušta je, nego je zadržava u grlu svom,
14. Ipak æe se jelo njegovo pretvoriti u crevima njegovim, postaæe u njemu jed aspidin.
15. Blago što je proždrao izbljuvaæe, iz trbuha njegova isteraæe ga Bog.
16. Jed æe aspidin sisati, ubiæe ga jezik gujinji.
17. Neæe videti potoka ni reka kojima teèe med i maslo.
18. Vratiæe muku, a neæe je pojesti; prema blagu biæe promena, i neæe se radovati.
19. Jer je tlaèio i ostavljao uboge, kuæe je otimao i nije zidao.
20. Jer nije nikada osetio mira u trbuhu svom, ni šta mu je najmilije neæe saèuvati.
21. Ništa mu neæe ostati od hrane njegove. Zato ne može dobro njegovo trajati.
22. Kad se ispuni izobilje njegovo, tada æe biti u nevolji; sve ruke nevoljnih udariæe na nj.
23. Kad bi napunio trbuh svoj, poslaæe na nj Bog jarost gneva svog, i pustiæe je kao dažd na njega i na jelo njegovo.
24. Kad stane bežati od oružja gvozdenog, prostreliæe ga luk bronzani.
25. Strela puštena proæi æe kroz telo njegovo, i svetlo gvoždje izaæi æe iz žuèi njegove; kad podje, obuzeæe ga strahote.
26. Sve æe tame biti sakrivene u tajnim mestima njegovim; proždreæe ga oganj neraspiren, i ko ostane u šatoru njegovom zlo æe mu biti.
27. Otkriæe nebesa bezakonje njegovo, i zemlja æe ustati na nj.
28. Otiæi æe letina doma njegovog, rastoèiæe se u dan gneva njegovog.
29. To je deo od Boga èoveku bezbožnom i nasledstvo od Boga za besedu njegovu.
←  Job (20/42)  →