Job (1/42)  →
1. Beše èovek u zemlji Uzu po imenu Jov; i taj èovek beše dobar i pravedan, i bojaše se Boga, i uklanjaše se oda zla.
2. I rodi mu se sedam sinova i tri kæeri.
3. I imaše stoke sedam hiljada ovaca i tri hiljada kamila i pet stotina jarmova volova i pet stotina magarica, i èeljadi veoma mnogo; i beše taj èovek najveæi od svih ljudi na istoku.
4. I sinovi njegovi sastajahu se i davahu gozbe kod kuæe, svaki svog dana, i slahu te pozivahu tri sestre svoje da jedu i piju s njima.
5. I kad bi se obredili gozbom, pošiljaše Jov i osveæivaše ih, i ustajuæi rano prinošaše žrtve paljenice prema broju svih njih; jer govoraše Jov: Može biti da su se ogrešili sinovi moji i pohulili na Boga u srcu svom. Tako èinjaše Jov svaki put.
6. A jedan dan dodjoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a medju njih dodje i Sotona.
7. I Gospod reèe Sotoni: Od kuda ideš? A Sotona odgovori Gospodu i reèe: Prohodih zemlju i obilazih.
8. I reèe Gospod Sotoni: Jesi li video slugu mog Jova? Nema onakvog èoveka na zemlji, dobrog i pravednog, koji se boji Boga i uklanja se oda zla.
9. A Sotona odgovori Gospodu i reèe: Eda li se uzalud Jov boji Boga?
10. Nisi li ga Ti ogradio i kuæu njegovu i sve što ima svuda unaokolo? Delo ruku njegovih blagoslovio si, i stoka se njegova umnožila na zemlji.
11. Ali pruži ruku svoju i dotakni se svega što ima, psovaæe te u oèi.
12. A Gospod reèe Sotoni: Evo, sve što ima neka je u tvojoj ruci; samo na njega ne diži ruke svoje. I otide Sotona od Gospoda.
13. A jedan dan kad sinovi njegovi i kæeri njegove jedjahu i pijahu vino u kuæi brata svog najstarijeg,
14. Dodje glasnik Jovu i reèe: Volovi orahu i magarice pasahu pokraj njih,
15. A Saveji udariše i oteše ih, i pobiše momke oštrim maèem; i samo ja jedan utekoh da ti javim.
16. Dok ovaj još govoraše, dodje drugi i reèe: Oganj Božji spade s neba i spali ovce i momke, i proždre ih; i samo ja jedan utekoh da ti javim.
17. Dokle ovaj još govoraše, dodje drugi i reèe: Haldejci u tri èete udariše na kamile i oteše ih, i pobiše momke oštrim maèem; i samo ja jedan utekoh da ti javim.
18. Dokle ovaj još govoraše, dodje drugi i reèe: Sinovi tvoji i kæeri tvoje jedjahu i pijahu vino u kuæi brata svog najstarijeg;
19. A to vetar velik dodje ispreko pustinje i udari u èetiri ugla od kuæe, te pade na decu i pogiboše; i samo ja jedan utekoh da ti javim.
20. Tada usta Jov i razdre plašt svoj, i ostriže glavu, i pade na zemlju i pokloni se,
21. I reèe: Go sam izašao iz utrobe matere svoje, go æu se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze, da je blagosloveno ime Gospodnje.
22. Uza sve to ne sagreši Jov, niti reèe bezumlja za Boga.
      Job (1/42)  →