←  Jeremiah (51/52)  →
1. Ovako govori Gospod: Evo, ja æu podignuti na Vavilon i na one koji žive usred onih koji ustaju na me, vetar koji mori.
2. Poslaæu na Vavilon vijaèe koji æe ga razvijati i zemlju njegovu isprazniti, jer æe ga opkoliti sa svih strana u dan nevolje njegove.
3. Strelac neka nateže luk na strelca i na onog koji se ponosi svojim oklopom, i ne žalite mladiæa njegovih, potrite mu svu vojsku,
4. Neka padnu pobijeni u zemlji haldejskoj i izbodeni na ulicama njegovim.
5. Jer nije ostavio Izrailja i Jude Bog njihov, Gospod nad vojskama, ako i jeste zemlja njihova puna krivice Svecu Izrailjevom.
6. Bežite iz Vavilona i izbavite svaki dušu svoju da se ne istrebite u bezakonju njegovom, jer je vreme osvete Gospodnje, plaæa mu šta je zaslužio.
7. Vavilon beše zlatna èaša u ruci Gospodnjoj, kojom opoji svu zemlju; vino njegovo piše narodi, zato poludeše narodi.
8. Ujedanput pade Vavilon i razbi se; ridajte za njim; donesite balsama za rane njegove, ne bi li se iscelio.
9. Leèismo Vavilon, ali se ne isceli; ostavite ga, i da idemo svaki u svoju zemlju; jer do neba dopire sud njegov i diže se do oblaka.
10. Gospod je izneo pravdu našu; hodite, da pripovedamo na Sionu delo Gospoda Boga svog.
11. Èistite strele, uzmite štitove; Gospod podiže duh careva midskih, jer je Vavilonu namislio da ga zatre; jer je osveta Gospodnja, osveta crkve Njegove.
12. Na zidovima vavilonskim podignite zastavu, utvrdite stražu, postavite stražare, namestite zasede; jer je Gospod namislio, i uèiniæe šta je rekao za stanovnike vavilonske.
13. O ti, što stanuješ kraj vode velike i imaš mnogo blaga! Dodje kraj tvoj i svršetak lakomstvu tvom.
14. Gospod nad vojskama zakle se sobom: Napuniæu te ljudima kao skakavcima, i oni æe ti pevati pesmu.
15. On je stvorio zemlju silom svojom, utvrdio vasiljenu mudrošæu svojom, i razumom svojim razapeo nebesa.
16. Kad pusti glas svoj, buèe vode na nebesima, podiže paru s krajeva zemaljskih, i pušta munje s daždem, i izvodi vetar iz staja njegovih.
17. Svaki èovek posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanim; jer su laž likovi njegovi liveni i nema duha u njima.
18. Taština su, delo prevarno; kad ih pohodim, poginuæe.
19. Nije takav deo Jakovljev; jer je On Tvorac svemu i On je deo nasledstva njegovog; ime Mu je Gospod nad vojskama.
20. Ti si mi bio malj, oružje ubojno, i tobom satrh narode i tobom rasuh carstva.
21. I tobom satrh konja i jahaèa njegovog; i tobom satrh kola i koji sedjahu na njima.
22. I tobom satrh èoveka i ženu, i satrh tobom starca i dete, i satrh tobom momka i devojku.
23. I tobom satrh pastira i stado njegovo, i tobom satrh oraèa i volove njegove ujarmljene, i satrh tobom knezove i vlastelje.
24. I platiæu Vavilonu i svim stanovnicima haldejskim za sve zlo koje uèiniše Sionu, na vaše oèi, govori Gospod.
25. Evo mene na tebe, goro, koja satireš, govori Gospod, koja zatireš svu zemlju, i zamahnuæu rukom svojom na te i svaliæu te sa stena, i naèiniæu od tebe goru izgorelu.
26. I neæe uzeti od tebe kamena za ugao ni kamena za temelj, jer æeš biti pustoš veèna, govori Gospod.
27. Podignite zastavu u zemlji, zatrubite u trube medju narodima, pripravite narode na nj, sazovite na nj carstvo araratsko, minijsko i ashanasko; postavite vojvodu suprot njemu, dovedite konje kao skakavce bodljikaste.
28. Pripravite narode suprot njemu, careve midske i vojvode njihove i sve vlastelje njihove i svu zemlju države njihove.
29. I zemlja æe se zatresti i uzmuèiti, jer æe se misao Gospodnja izvršiti na Vavilonu da obrati zemlju vavilonsku u pustinju da niko ne živi u njoj.
30. Prestaše vojevati junaci vavilonski, stoje u gradu, nesta sile njihove, postaše kao žene, izgoreše stanovi njihovi prevornice polomiše se.
31. Glasnik æe sretati glasnika, i poslanik æe sretati poslanika da jave caru vavilonskom da mu je uzet grad sa svih krajeva,
32. I da se brodovi uzeše i jezera izgoreše ognjem i vojnici se prepali.
33. Jer ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Kæi je vavilonska kao gumno; vreme je da se nabije, još malo, pa æe doæi vreme da se požnje.
34. Izjede me i potre me Navuhodonosor, car vavilonski, naèini od mene nepotreban sud, proždre me kao zmaj, napuni trbuh svoj milinama mojim, i otera me.
35. Nepravda koja se èini meni i mom telu neka dodje na Vavilon, reæi æe stanovnica sionska, i krv moja na stanovnike haldejske, govoriæe Jerusalim.
36. Zato ovako veli Gospod: Evo, ja æu raspraviti parbu tvoju i osvetiæu te; i osušiæu more njegovo, i izvore æu njegove osušiti.
37. I Vavilon æe postati gomila, stan zmajevski èudo i podsmeh da niko neæe živeti u njemu.
38. Rikaæe svi kao lavovi i viti kao laviæi.
39. Kad se ugreju, izneæu im da piju, i opojiæu ih da se razvesele i zaspe veènim snom, da se ne probude, govori Gospod.
40. Svešæu ih na zaklanje kao jaganjce, kao ovnove s jarcima.
41. Kako se predobi Sisah i uze se hvala sve zemlje? Kako Vavilon posta èudo medju narodima?
42. More usta na Vavilon, pokri ga mnoštvo vala njegovih.
43. Gradovi njegovi postaše pustoš, zemlja sasušena i pusta, zemlja gde niko ne živi, niti prolazi kroz nju sin èoveèji.
44. I pohodiæu Vila u Vavilonu i izvuæi æu iz usta njegovih šta je proždrao, i neæe se više sticati k njemu narodi, i zid æe vavilonski pasti.
45. Izidji iz njega, narode moj, i izbavite svaki svoju dušu od žestokog gneva Gospodnjeg.
46. Nemojte da odmekne srce vaše i da se uplašite od glasa koji æe se èuti u zemlji; a doæi æe glas jedne godine, a posle njega drugi glas druge godine, i nasilje æe biti u zemlji, i gospodar æe ustati na gospodara.
47. Zato evo idu dani kad æu pohoditi rezane likove vavilonske, i sva æe se zemlja njegova posramiti, i svi æe pobijeni njegovi pasti usred njega.
48. Nebo i zemlja i sve što je u njima pevaæe nad Vavilonom, jer æe doæi na nj sa severa zatiraè, govori Gospod.
49. I kao što je Vavilon uèinio da padnu pobijeni Izrailjevi, tako æe pasti u Vavilonu pobijeni sve zemlje.
50. Koji utekoste od maèa, idite, ne stojte; pominjite Gospoda izdaleka, i Jerusalim neka vam je u srcu.
51. Posramismo se, što èusmo rug, stid popade lice naše, što tudjini udjoše u svetinju doma Gospodnjeg.
52. Zato, gle, idu dani, govori Gospod, kad æu pohoditi rezane likove njegove, i po svoj zemlji njegovoj jeèaæe ranjenici.
53. Da se Vavilon i na nebo popne, i na visini da utvrdi silu svoju, doæi æe od mene na nj zatiraèi, govori Gospod.
54. Èuje se velika vika iz Vavilona, i velik polom iz zemlje haldejske.
55. Jer Gospod zatire Vavilon, i ukida u njemu veliku vrevu; i vali æe njihovi buèati kao velika voda, vika æe se njihova razlegati.
56. Jer dodje na nj, na Vavilon, zatiraè, junaci se njegovi zarobiše, lukovi se njihovi potrše; jer je Gospod Bog koji plaæa, doista æe platiti.
57. Opojiæu knezove njegove i mudrace njegove, vojvode njegove i vlastelje njegove i junake njegove, da æe zaspati veènim snom i neæe se probuditi, govori car, kome je ime Gospod nad vojskama.
58. Ovako veli Gospod nad vojskama: Široki zidovi vavilonski sasvim æe se raskopati, i visoka vrata njegova ognjem æe se spaliti, te su ljudi uzalud radili, i narodi se trudili za oganj.
59. Reè što zapovedi prorok Jeremija Seraji sinu Nirije sina Masijinog, kad podje od Sedekije, cara Judinog, u Vavilon èetvrte godine carovanja njegovog; a Seraja beše glavni posteljnik.
60. A Jeremija napisa u jednu knjigu sve zlo koje htede doæi na Vavilon, sve ove reèi što su napisane za Vavilon.
61. I reèe Jeremija Seraji: Kad dodješ u Vavilon, tada gledaj i proèitaj sve ove reèi;
62. I reci: Gospode, Ti si govorio za ovo mesto da æeš ga zatrti da niko ne živi u njemu, ni èovek ni živinèe, nego da je pustoš do veka.
63. A kad proèitaš ovu knjigu, veži kamen za nju, i baci je u Efrat.
64. I reci: Tako æe potonuti Vavilon i neæe se podignuti oda zla koje æu pustiti na nj, i oni æe iznemoæi. Dovde su reèi Jeremijine.
←  Jeremiah (51/52)  →