←  Jeremiah (50/52)  →
1. Reè koju reèe Gospod za Vavilon i za zemlju haldejsku preko Jeremije proroka.
2. Javite narodima i razglasite, podignite zastavu, razglasite, ne tajite, recite: Uze se Vavilon, posrami se Vil, razbi se Merodah; posramiše se idoli njegovi, razbiše se gadni bogovi njegovi.
3. Jer se narod podiže na nj sa severa, koji æe mu zemlju opusteti, da neæe biti nikoga da živi u njoj; i ljudi i stoka pobeæi æe i otiæi.
4. U te dane i u to vreme, govori Gospod, doæi æe sinovi Izrailjevi i sinovi Judini zajedno, iæi æe plaèuæi i tražiæe Gospoda Boga svog.
5. Pitaæe za put u Sion, i obrativši se onamo reæi æe: Hodite, sjedinimo se s Gospodom zavetom veènim, koji se ne zaboravlja.
6. Narod je moj stado izgubljeno; pastiri njegovi zavedoše ga, te luta po gorama, ide s brda na humove, zaboravivši stan svoj.
7. Ko ih nadje, proždiraše ih, i neprijatelji njihovi govoriše: Neæemo biti krivi, jer zgrešiše Gospodu, stanu pravde, Gospodu, nadi otaca njihovih.
8. Bežite iz Vavilona i izidjite iz zemlje haldejske i budite kao ovnovi pred stadom.
9. Jer, evo, ja æu podignuti i dovešæu na Vavilon zbor velikih naroda iz zemlje severne, koji æe se uvrstati da se biju s njim, i uzeæe ga; strele su im kao u dobrog junaka, ne vraæaju se prazne.
10. I zemlja æe se haldejska opleniti, svi koji æe je pleniti nasitiæe se, govori Gospod.
11. Jer se veseliste, jer se radovaste pleneæi moje nasledstvo; jer besneste kao junica na travi i rzaste kao jaki konji.
12. Mati se vaša osramoti vrlo, roditeljka vaša postide se; evo biæe poslednja medju narodima, pustinja, zemlja suva i pustoš.
13. Od gneva Gospodnjeg neæe se u njoj živeti, nego æe sva opusteti; ko god prodje mimo Vavilon, èudiæe se i zviždaæe radi svih rana njegovih.
14. Postavite se oko Vavilona svi koji natežete luk, streljajte ga, ne žalite strela; jer je sagrešio Gospodu.
15. Vièite na nj unaokolo; pruža ruku; temelji mu padoše, zidovi su mu razvaljeni; jer je osveta Gospodnja, osvetite mu se; kako je èinio, onako mu èinite.
16. Istrebite iz Vavilona sejaèa i onog koji maše srpom o žetvi; od maèa nasilnikovog neka se vrati svaki svom narodu, i svaki u svoju zemlju neka beži.
17. Izrailj je stado razagnano, lavovi ga rasplašiše; najpre ga jede car asirski, a posle mu kosti izlomi Navuhodonosor, car vavilonski.
18. Zato ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja æu pohoditi cara vavilonskog i zemlju njegovu, kao što sam pohodio cara asirskog.
19. I povratiæu Izrailja u torove njegove, i pašæe po Karmilu i Vasanu; i po gori Jefremovoj i Galadu sitiæe se duša njegova.
20. U one dane i u ono vreme, govori Gospod, tražiæe se bezakonje Izrailjevo, ali ga neæe biti; i gresi Judini, ali se neæe naæi, jer æu oprostiti onima koje ostavim.
21. Izidji na zemlju meratijamsku i na stanovnike fekodske; zatri i istrebi iza njih, govori Gospod, i uèini sve kako ti zapovedim.
22. Vika je ubojna u zemlji i polom velik.
23. Kako se slomi i skrši malj cele zemlje? Kako Vavilon posta èudo medju narodima?
24. Ja ti metnuh zamku, Vavilone, i ti se uhvati ne doznavši, našao si se i uhvatio si se, jer si se zaratio s Gospodom.
25. Gospod otvori riznicu svoju i izvadi oružje gneva svog; jer je to delo Gospoda Gospoda nad vojskama u zemlji haldejskoj.
26. Hodite na nju s kraja zemlje, otvorite žitnice njene; gazite je kao stogove, i potrite je da ne ostane od nje ostatka.
27. Pokoljite maèem sve teoce njene, neka sidju na zaklanje; teško njima! Jer dodje dan njihov, vreme pohodjenja njihovog.
28. Èuje se glas onih koji beže i koji pobegoše iz zemlje vavilonske da jave u Sionu osvetu Gospoda Boga našeg, osvetu dvora Njegovog.
29. Sazovite na Vavilon mnoštvo; svi koji natežete luk, stanite u logor prema njemu unaokolo da ne pobegne ni jedan, platite mu po delima njegovim; kako je èinio, onako mu uèinite, jer se je suprot Gospodu uznosio, suprot Svecu Izrailjevom.
30. Zato æe mladiæi njegovi pasti po ulicama njegovim, i svi æe vojnici njegovi izginuti u onaj dan, govori Gospod.
31. Evo mene na tebe, ponositi, govori Gospod Gospod nad vojskama, jer dodje dan tvoj, vreme da te pohodim.
32. Ponositi æe se spotaæi i pasti, i neæe biti nikoga da ga podigne; i raspaliæu oganj u gradovima njegovim, i spaliæe svu okolinu njegovu.
33. Ovako veli Gospod nad vojskama: Sila se èini sinovima Izrailjevim i sinovima Judinim; koji ih zarobiše, drže ih, neæe da ih puste.
34. Izbavitelj je njihov silan, ime Mu je Gospod nad vojskama, On æe doista braniti stvar njihovu da umiri zemlju i smete stanovnike vavilonske.
35. Maè na Haldejce, govori Gospod, i na stanovnike vavilonske i na knezove njegove i na mudrace njegove.
36. Maè na laže njegove, i poludeæe; maè na junake njegove, i prepašæe se.
37. Maè na konje njegove, i na kola njegova i na svu mešavinu što je usred njega, i postaæe kao žene; maè na blago njegovo, i razgrabiæe se.
38. Suša na vode njegove, i usahnuæe, jer je zemlja idolska, i oko lažnih bogova luduju.
39. Zato æe se onde nastaniti divlje zveri i buljine, i sove æe onde stanovati; i neæe se naseliti do veka i neæe se u njoj živeti nikada.
40. Kao kad Gospod zatre Sodom i Gomor i susedstvo njihovo, govori Gospod, neæe se niko onde naseliti, niti æe se baviti u njoj sin èoveèji.
41. Evo, narod æe doæi sa severa, velik narod, i carevi silni podignuæe se od krajeva zemaljskih.
42. Luk i koplje nosiæe, žestoki æe biti, niti æe žaliti; glas æe im kao more buèati i jahaæe na konjima, spremni kao junaci za boj, na tebe, kæeri vavilonska.
43. Car vavilonski kad èuje glas o njima, klonuæe mu ruke, tuga æe ga spopasti i bolovi kao porodilju.
44. Gle, kao lav izaæi æe podižuæi se više nego Jordan na stan Silnoga; ali æu ga brzo oterati iz te zemlje, i postaviæu nad njom onog ko je izabran; jer ko je kao ja? I ko æe se preti sa mnom? I koji æe mi pastir odoleti?
45. Zato èujte nameru Gospodnju što je naumio za Vavilon, i misli Njegove što je smislio za zemlju haldejsku: zaista najmanji iz stada razvlaèiæe ih, zaista æe opusteti stan s njima.
46. Od praske kad se uzme Vavilon potrešæe se zemlja, i vika æe se èuti po narodima.
←  Jeremiah (50/52)  →