←  Jeremiah (49/52)  →
1. Za sinove Amonove: Ovako veli Gospod: Zar Izrailj nema sinove? Zar nema naslednike? Zašto Malhom nasledi zemlju Gadovu? I zašto se narod njegov naseli u njegovim gradovima?
2. Zato evo idu dani, govori Gospod, kad æu uèiniti da se èuje vika ubojna u Ravi sinova Amonovih, i ona da bude gomila razvalina, i sela njena popaljena ognjem; i Izrailj æe ovladati onima koji behu njim ovladali, govori Gospod.
3. Ridaj Esevone, jer je Gaj opustošen, vièite sela ravska, pripašite oko sebe kostret, narièite i trèite oko plotova; jer æe Malhom otiæi u ropstvo, sveštenici njegovi i knezovi njegovi skupa.
4. Što se hvališ dolinama? Rastopila se dolina tvoja, kæeri odmetnico! Koja se uzdaš u blago svoje: Ko bi udario na me?
5. Evo ja æu pustiti na te strah od svuda unaokolo, govori Gospod Gospod nad vojskama, i raspršaæete se svi, i neæe biti nikoga da skupi bežan.
6. Ali æu posle povratiti roblje sinova Amonovih, govori Gospod.
7. Za Edoma, ovako veli Gospod nad vojskama: Zar nema više mudrosti u Temanu? Nesta li saveta razumnima? Išèile li mudrost njihova?
8. Bežite, obratite pleæi, zavrite se duboko, stanovnici dedanski, jer æu pustiti na Isava pogibao njegovu u vreme kad æu ga pohoditi.
9. Da ti dodju beraèi, ne bi li ti ostavili pabiraka? Da dodju lupeži noæu, ne bi li odneli koliko im je dosta?
10. Ali ja ogoluznih Isava, otkrih potaje njegove da se ne može sakriti; propade seme njegovo, braæa njegova i susedi njegovi, niko ne osta.
11. Ostavi sirote svoje, ja æu im život saèuvati, i udovice tvoje neka se uzdaju u me.
12. Jer ovako veli Gospod: Evo, koji ne bi trebalo da piju iz èaše, doista æe piti; a ti li æeš ostati bez kara? Neæeš ostati bez kara, nego æeš zacelo piti.
13. Jer sobom se zaklinjem, govori Gospod, da æe Vosora biti pustoš, rug, èudo i prokletstvo, i svi æe gradovi njeni biti pustinja veèna.
14. Èuh glas od Gospoda, i glasnik bi poslan k narodima da reèe: Skupite se i idite na nju, i dignite se u boj.
15. Jer gle, uèiniæu te da budeš mali medju narodima i prezren medju ljudima.
16. Obest tvoja i ponositost srca tvog prevari tebe, koji živiš u raselinama kamenim i držiš se visokih humova; da naèiniš sebi gnezdo visoko kao orao, i odande æu te svaliti, govori Gospod.
17. I zemlja æe edomska biti pustinja, ko prodje mimo nju, svak æe se èuditi i zviždati radi svih rana njenih.
18. Kao kad se zatre Sodom i Gomor i susedstvo njihovo, veli Gospod, neæe se naseliti onde niko niti æe se baviti onde sin èoveèji.
19. Gle, kao lav izaæi æe podižuæi se više nego Jordan na stan Silnoga; ali æu ga brzo oterati iz te zemlje, i postaviæu nad njom onog ko je izabran; jer ko je kao ja? I ko æe se preti sa mnom? I koji æe mi pastir odoleti?
20. Zato èujte nameru Gospodnju što je naumio za Edomce i misli njegove što je smislio za stanovnike temanske: zaista najmanji iz stada razvlaèiæe ih, zaista æe opusteti stan s njima.
21. Od praske padanja njihovog zemlja æe se tresti, i vika æe se njihova èuti na crvenom moru.
22. Gle, doæi æe i doleteæe kao orao i raširiæe krila svoja nad Vosorom, i biæe srce u junaka edomskih kao srce u žene koja se poradja.
23. Za Damask. Posrami se Emat i Arfad,, jer èu zle glase; rastopiše se, strah je na moru, ne može se umiriti.
24. Damask klonu, obrati se da beži, drhat ga poduze, tuga i bolovi osvojiše ga kao porodilju.
25. Kako se ne ostavi slavni grad? Grad radosti moje?
26. Zato æe popadati mladiæi njegovi na ulicama njegovim, i svi æe vojnici njegovi izginuti u onaj dan, govori Gospod nad vojskama.
27. I raspaliæu oganj u zidovima damaštanskim, i proždreæe dvore Ven-Adadove.
28. Za Kidar i za carstva asorska, koja razbi Navuhodonosor car vavilonski, ovako veli Gospod: Ustanite, idite na Kidar, i zatrite sinove istoène.
29. Uzeæe im šatore i stada, zavese njihove i sudove njihove i kamile njihove oteæe, i vikaæe na njih strašno odsvuda.
30. Bežite, selite se daleko, sakrijte se duboko, stanovnici asorski, govori Gospod, jer je Navuhodonosor car vavilonski namerio nameru protiv vas, i smislio misao protiv vas.
31. Ustanite, idite k narodu mirnom, koji živi bez straha, govori Gospod, koji nema vrata ni prevornica, žive sami.
32. I kamile æe njihove biti plen, i mnoštvo stoke njihove grabež, i rasejaæu ih u sve vetrove, one što se s kraja strižu, i dovešæu pogibao na njih sa svih strana, govori Gospod.
33. I Asor æe biti stan zmajevski, pustinja do veka: niko se neæe onde naseliti, niti æe se baviti u njemu sin èoveèji.
34. Reè Gospodnja koja dodje Jeremiji proroku za Elam, u poèetku carovanja Sedekije cara Judinog, govoreæi:
35. Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, ja æu slomiti luk Elamu, glavnu silu njegovu;
36. I dovešæu na Elam èetiri vetra s èetiri kraja nebesa, i u sve te vetrove rasejaæu ih, tako da neæe biti naroda kuda neæe otiæi prognanici elamski.
37. I uplašiæu Elamce pred neprijateljima njihovim, i pred onima koji traže dušu njihovu; i pustiæu zlo na njih, žestinu gneva svog, govori Gospod, i pustiæu za njima maè dokle ih ne zatrem.
38. I namestiæu presto svoj u Elamu, i istrebiæu odande cara i knezove, govori Gospod.
39. Ali u poslednje vreme povratiæu roblje elamsko, govori Gospod.
←  Jeremiah (49/52)  →