←  Jeremiah (41/52)  →
1. A sedmog meseca dodje Ismailo, sin Netanije sina Elisaminog, carskog roda, i knezovi carevi, deset ljudi s njim, ka Godoliji sinu Ahikamovom u Mispu, i jedoše onde u Mispi s njim.
2. Potom usta Ismailo, sin Netanijin i deset ljudi što behu s njim, i ubiše maèem Godoliju, sina Ahikama sina Safanovog; tako pogubiše onog koga beše postavio car vavilonski nad zemljom.
3. I sve Judejce koji behu s njim, s Godolijom, u Mispi, i Haldejce koji se zatekoše onde, vojnike, pobi Ismailo.
4. A sutradan, pošto ubi Godoliju, dok još niko ne dozna,
5. Dodjoše ljudi iz Sihema, iz Siloma i iz Samarije, osamdeset ljudi, obrijane brade i razdrtih haljina i isparani po telu, i imahu u rukama dar i kad, da prinesu u dom Gospodnji.
6. Tada Ismailo, sin Netanijin, izidje im iz Mispe na susret i idjaše plaèuæi, i sretavši se s njima reèe im: Hodite ka Godoliji, sinu Ahikamovom.
7. A kad dodjoše usred grada, pokla ih Ismailo, sin Netanijin, s ljudima koji behu s njim i baci ih u jamu.
8. A medju njima se nadje deset ljudi koji rekoše Ismailu: Nemoj nas pogubiti, jer imamo sakriveno blago u polju, pšenice i jeèma i ulja i meda. I ostavi ih, i ne pobi ih s braæom njihovom.
9. A jama u koju pobaca Ismailo sva telesa ljudi koje pobi uz Godoliju beše ona koju naèini car Asa bojeæi se Vase cara Izrailjevog; i Ismailo sin Netanijin napuni je pobijenih ljudi.
10. I zarobi Ismailo sav ostatak naroda što beše u Mispi, kæeri careve i sav narod što beše ostao u Mispi, nad kojim beše postavio Nevuzardan zapovednik stražarski Godoliju, sina Ahikamovog; i zarobivši ih Ismailo, sin Netanijin, podje da predje k sinovima Amonovim.
11. Ali Joanan, sin Karijin, i sve vojvode što behu s njim èuše sve zlo što uèini Ismailo sin Netanijin.
12. Tada uzeše sve svoje ljude i podjoše da udare na Ismaila, sina Netanijinog, kog nadjoše kod velike vode u Gavaonu.
13. I sav narod što beše s Ismailom kad vide Joanana sina Karijinog i sve vojvode što behu s njim, obradova se,
14. I sav narod što Ismailo zarobi iz Mispe obrnu se i otide k Joananu, sinu Karijinom.
15. A Ismailo sin Netanijin pobeže s osam ljudi od Joanana, i otide k sinovima Amonovim.
16. I tako Joanan, sin Karijin i sve vojvode što behu s njim uzeše sav ostatak naroda što povratiše od Ismaila, sina Netanijinog, koji ubivši Godoliju, sina Ahikamovog, beše ih odveo iz Mispe, vojnike i žene i decu i dvorane, i odvedoše ih iz Gavaona;
17. I otišavši stadoše u gostionici Himamovoj kod Vitlejema; da bi otišli i prešli u Misir,
18. Radi Haldejaca, jer ih se bojahu, što Ismailo, sin Netanijin, ubi Godoliju, sina Ahikamovog, kog beše postavio car vavilonski nad zemljom.
←  Jeremiah (41/52)  →