←  Jeremiah (23/52)  →
1. Teško pastirima koji potiru i razmeæu stado paše moje! Govori Gospod.
2. Zato ovako veli Gospod Bog Izrailjev za pastire koji pasu narod moj: Vi razmetnuste ovce moje i razagnaste ih, i ne obilaziste ih; evo, ja æu vas obiæi za zloæu dela vaših, govori Gospod.
3. I ostatak ovaca svojih ja æu skupiti iz svih zemalja u koje ih razagnah, i vratiæu ih u torove njihove, gde æe se naploditi i umnožiti.
4. I postaviæu im pastire, koji æe ih pasti, da se ne boje više i ne plaše i da ne pogine ni jedna, govori Gospod.
5. Gle, idu dani, govori Gospod, u koje æu podignuti Davidu Klicu pravednu, koja æe carovati i biti sreæna i èiniti sud i pravdu na zemlji.
6. U Njegove dane spašæe se Juda, i Izrailj æe stanovati u miru, i ovo mu je ime kojim æe se zvati: Gospod pravda naša.
7. Zato, evo, idu dani, govori Gospod, u koje se neæe više govoriti: Tako da je živ Gospod, koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje misirske;
8. Nego: Tako da je živ Gospod, koji je izveo i doveo seme doma Izrailjevog iz severne zemlje i iz svih zemalja u koje ih bejah razagnao. I oni æe sedeti u svojoj zemlji.
9. Radi proroka puca srce u meni, trepeæu sve kosti moje, kao pijan sam i kao èovek koga je osvojilo vino, Gospoda radi i Njegovih radi svetih reèi.
10. Jer je zemlja puna preljuboèinaca, i s kletava tuži zemlja, posušiše se paše u pustinji; trk je njihov zao i moæ njihova neprava.
11. Jer i prorok i sveštenik skvrne je, nalazim i u domu svom zloæu njihovu, govori Gospod.
12. Za to æe put njihov biti kao klizavica po tami, gde æe popuznuti i pasti; jer æu pustiti na njih zlo, godine pohodjenja njihovog, govori Gospod.
13. U proroka samarijskih video sam bezumlje, prorokovahu Valom, prelašæivahu narod moj Izrailja;
14. Ali u proroka jerusalimskih vidim strahotu: èine preljubu i hode u laži, ukrepljuju ruke zlikovcima da se niko ne vrati od svoje zloæe; svi su mi kao Sodom, i stanovnici njegovi kao Gomor.
15. Zato ovako veli Gospod nad vojskama o tim prorocima: Evo, ja æu ih nahraniti pelenom i napojiæu ih žuèi; jer od proroka jerusalimskih izidje oskvrnjenje po svoj zemlji.
16. Ovako veli Gospod nad vojskama: Ne slušajte šta govore proroci koji vam prorokuju; varaju vas, govore utvare svog srca, ne iz usta Gospodnjih.
17. Jednako govore onima koji ne mare za me: Gospod je rekao: Imaæete mir; i svakome koji ide po misli srca svog govore: Neæe doæi na vas zlo.
18. Jer ko je stajao u veæu Gospodnjem, i video ili èuo reè Njegovu? Ko je pazio na reè Njegovu i èuo?
19. Evo, vihor Gospodnji, gnev, iziæi æe vihor, koji ne prestaje, pašæe na glavu bezbožnicima.
20. Neæe se odvratiti gnev Gospodnji dokle ne uèini i izvrši šta je u srcu naumio; najposle æete razumeti to sasvim.
21. Ne slah tih proroka, a oni trèaše; ne govorih im, a oni prorokovaše.
22. Da su stajali u mom veæu, tada bi kazivali moje reèi narodu mom, i odvraæali bi ih s puta njihovog zlog i od zloæe dela njihovih.
23. Jesam li ja Bog iz bliza, govori Gospod, a nisam Bog i iz daleka?
24. Može li se ko sakriti na tajno mesto da ga ja ne vidim? Govori Gospod; ne ispunjam li ja nebo i zemlju? Govori Gospod.
25. Èujem šta govore ti proroci koji u ime moje prorokuju laž govoreæi: Snio sam, snio sam.
26. Dokle æe to biti u srcu prorocima koji prorokuju laž, i prevaru srca svog prorokuju?
27. Koji misle da æe uèiniti da narod moj zaboravi ime moje uza sne njihove, koje pripovedaju jedan drugom, kao što zaboraviše oci njihovi ime moje uz Vala.
28. Prorok koji sni, neka pripoveda san; a u koga je reè moja, neka govori reè moju istinito; šta æe pleva sa pšenicom? Govori Gospod.
29. Nije li reè moja kao oganj, govori Gospod, i kao malj koji razbija kamen?
30. Za to, evo me na te proroke, govori Gospod, koji kradu moje reèi jedan od drugog.
31. Evo me na te proroke, veli Gospod, koji dižu jezik svoj i govore: On veli.
32. Evo me na one koji prorokuju lažne sne, veli Gospod, i pripovedajuæi ih zavode narod moj lažima svojim i hitrinom svojom; a ja ih nisam poslao niti sam im zapovedio; i neæe ništa pomoæi tome narodu, govori Gospod.
33. Ako te zapita ovaj narod ili koji prorok ili sveštenik govoreæi: Kako je breme Gospodnje? Tada im reci: Kako breme? Ostaviæu vas, govori Gospod.
34. A proroka i sveštenika i narod koji reèe: Breme Gospodnje, ja æu pokarati tog èoveka i dom njegov.
35. Nego ovako govorite svaki bližnjemu svom i svaki bratu svom: Šta odgovori Gospod? I: Šta reèe Gospod?
36. A bremena Gospodnjeg ne pominjite više, jer æe svakome biti breme reè njegova, jer izvræete reèi Boga Živoga, Gospoda nad vojskama, Boga našeg.
37. Ovako reci proroku: Šta ti odgovori Gospod? I šta ti reèe Gospod?
38. Ali kad kažete: Breme Gospodnje, zato ovako veli Gospod: Šta govorite tu reè: Breme Gospodnje, a ja slah k vama da vam kažu: Ne govorite: Breme Gospodnje,
39. Zato evo me, ja æu vas zaboraviti sasvim i odbaciæu od sebe vas i grad koji sam dao vama i ocima vašim.
40. I navaliæu na vas porugu veènu i sramotu veènu koja se neæe zaboraviti.
←  Jeremiah (23/52)  →