| ← Jeremiah (12/52) → |
| 1. | Pravedan si, Gospode, ako bih se pravdao s Tobom; ali æu progovoriti o sudovima Tvojim. Zašto je put bezbožnièki sreæan? Zašto žive u miru svi koji èine neveru? |
| 2. | Ti ih posadi, i oni se ukoreniše, rastu i rod radjaju; Ti si im blizu usta ali daleko od bubrega. |
| 3. | Ali Gospode, Ti me poznaješ, razgledaš me i okušao si srce moje kako je prema Tebi; odvuci ih kao ovce na klanje, i pripravi ih za dan kad æe se ubiti. |
| 4. | Dokle æe tužiti zemlja, i trava svega polja sahnuti sa zloæe onih koji žive u njoj? Nesta sve stoke i ptica, jer govore: Ne vidi kraja našeg. |
| 5. | Kad si trèao s pešacima pa te umoriše, kako æeš se utrkivati s konjima? I kad ti je tako u zemlji mirnoj, u koju se uzdaš, šta æeš èiniti kad ustane Jordan? |
| 6. | Jer i braæa tvoja i dom oca tvog, i oni te izneveriše i oni vièu za tobom glasno. Ne veruj im, ako bi ti i prijateljski govorili. |
| 7. | Ostavih dom svoj, napustih nasledstvo svoje; što beše milo duši mojoj, dadoh ga u ruke neprijateljima njegovim. |
| 8. | Nasledstvo moje posta mi kao lav u šumi, pušta glas svoj na mene, zato mi omrznu. |
| 9. | Nasledstvo moje posta mi ptica grabljiva; ptice, sletite se na nju, skupite se svi zverovi poljski, hodite da jedete. |
| 10. | Pastiri mnogi pokvariæe moj vinograd, potlaèiæe deo moj, mili deo moj obratiæe u golu pustoš. |
| 11. | Obratiæe ga u pustoš, opustošen plakaæe preda mnom; sva æe ta zemlja opusteti, jer niko ne uzima na um. |
| 12. | Na sva visoka mesta po pustinji doæi æe zatiraèi; jer æe maè Gospodnji proždirati od jednog kraja zemlje do drugog, neæe biti mira ni jednom telu. |
| 13. | Sejaæe pšenicu, a trnje æe žeti; muèiæe se, a koristi neæe imati, i stideæe se letine svoje, sa žestokog gneva Gospodnjeg. |
| 14. | Ovako govori Gospod za sve zle susede moje, koji diraju nasledstvo što dadoh narodu svom Izrailju: evo, ja æu ih poèupati iz zemlje njihove, i dom Judin išèupaæu isred njih. |
| 15. | A kad ih išèupam, opet æu se smilovati na njih, i dovešæu opet svakog njih na nasledstvo njegovo i svakog u zemlju njegovu. |
| 16. | I ako dobro nauèe puteve naroda mog, da se zaklinju mojim imenom: Tako da je živ Gospod! Kao što su oni uèili moj narod da se kune Valom, tada æe se sazidati usred naroda mog. |
| 17. | Ako li ne poslušaju, tada æu išèupati sasvim takav narod i zatrti, govori Gospod. |
| ← Jeremiah (12/52) → |