←  Jeremiah (11/52)  →
1. Reè koja dodje Jeremiji od Gospoda govoreæi:
2. Slušajte reèi ovog zaveta, i kazujte ljudima Judinim i stanovnicima jerusalimskim.
3. I reci im: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Proklet da je ko ne posluša reèi ovog zaveta,
4. Koji zapovedih ocima vašim kad ih izvedoh iz zemlje misirske, iz peæi gvozdene, govoreæi: Slušajte glas moj i tvorite ovo sve kako vam zapovedam, pa æete mi biti narod i ja æu vam biti Bog,
5. Da bih ispunio zakletvu kojom se zakleh ocima vašim da æu im dati zemlju u kojoj teèe mleko i med, kako se vidi danas. A ja odgovorih i rekoh: Amin, Gospode.
6. Po tom reèe mi Gospod: Kazuj sve ove reèi po gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim govoreæi: Slušajte reèi ovog zaveta, i izvršujte ih.
7. Jer tvrdo zasvedoèavah ocima vašim od kad ih izvedoh iz zemlje misirske do danas, zarana jednako govoreæi: Slušajte glas moj.
8. Ali ne poslušaše i ne prignuše uha svog, nego hodiše svaki za mislima zlog srca svog; za to pustih na njih sve reèi ovog zaveta, koji zapovedih da vrše, a oni ne vršiše.
9. Tada mi reèe Gospod: Buna je medju ljudima Judinim i stanovnicima jerusalimskim.
10. Vratili su se na bezakonja starih svojih, koji ne hteše slušati moje reèi, i idu za drugim bogovima, te im služe; dom Izrailjev i dom Judin pokvariše zavet moj, koji uèinih s ocima njihovim.
11. Zato ovako veli Gospod: Evo, ja æu pustiti na njih zlo, iz kog neæe moæi izaæi, i vapiæe k meni, ali ih neæu uslišiti.
12. Tada æe gradovi Judini i stanovnici jerusalimski iæi i vapiti k bogovima kojima kade, ali im neæe pomoæi u nevolji njihovoj.
13. Jer imaš bogova, Juda, koliko gradova, i koliko ima ulica u Jerusalimu, toliko podigoste oltara sramotnih, oltara da kadite Valu.
14. Ti se dakle ne moli za taj narod, i ne podiži vike ni molbe za njih, jer ih neæu uslišiti kad zavape k meni u nevolji svojoj.
15. Šta æe mili moj u domu mom, kad èini grdilo s mnogima, i sveto meso otide od tebe, i veseliš se kad zlo èiniš?
16. Gospod te nazva maslinom zelenom, lepom radi dobrog roda; ali s hukom velikog vetra raspali oganj oko nje, i grane joj se polomiše.
17. Jer Gospod nad vojskama, koji te je posadio, izreèe zlo po te, za zloæu doma Izrailjevog i doma Judinog, koju èiniše medju sobom da bi me razgnevili kadeæi Valu.
18. Gospod mi objavi, te znam; Ti mi pokaza dela njihova.
19. A ja bejah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znah da se dogovaraju na me: Oborimo drvo s rodom njegovim, i istrebimo ga iz zemlje živih, da mu se ime ne spominje više.
20. Ali, Gospode nad vojskama, Sudijo pravedni, koji ispituješ bubrege i srce, daj da vidim osvetu Tvoju na njima, jer Tebi kazah parbu svoju.
21. Zato ovako veli Gospod za Anatoæane, koji traže dušu tvoju govoreæi: Ne prorokuj u ime Gospodnje, da ne pogineš od naših ruku;
22. Zato ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, ja æu ih pohoditi; mladiæi æe njihovi izginuti od maèa, sinovi njihovi i kæeri njihove izginuæe od gladi.
23. I neæe biti od njih ostatka; jer æu pustiti zlo na Anatoæane kad ih pohodim.
←  Jeremiah (11/52)  →