←  Jeremiah (10/52)  →
1. Slušajte reè koju vam govori Gospod, dome Izrailjev.
2. Ovako veli Gospod: Ne uèite se putu kojim idu narodi, i od znaka nebeskih ne plašite se, jer se od njih plaše narodi.
3. Jer su uredbe u naroda taština, jer seku drvo u šumi, delo ruku umetnièkih sekirom;
4. Srebrom i zlatom ukrašuju ga, klinima i èekiæima utvrdjuju ga da se ne pomièe;
5. Stoje pravo kao palme, ne govore; treba ih nositi, jer ne mogu iæi; ne boj ih se, jer ne mogu zla uèiniti, a ne mogu ni dobra uèiniti.
6. Niko nije kao Ti, Gospode; velik si i veliko je ime Tvoje u sili.
7. Ko se ne bi Tebe bojao, care nad narodima! Jer Tebi to pripada; jer medju svim mudracima u naroda i u svim carstvima njihovim nema takvog kakav si Ti.
8. Nego su svi ludi i bezumni, drvo je nauka o taštini.
9. Srebro kovano donosi se iz Tarsisa i zlato iz Ufaza, delo umetnièko i ruku zlatarskih, odelo im je od porfire i skerleta, sve je delo umetnièko.
10. A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car veèni, od Njegove srdnje trese se zemlja, i gnev Njegov ne mogu podneti narodi.
11. Ovako im recite: Bogovi, koji nisu naèinili nebo ni zemlju, nestaæe sa zemlje i ispod neba.
12. On je naèinio zemlju silom svojom, utvrdio vasiljenu mudrošæu svojom, i razumom svojim razastro nebesa;
13. On kad pusti glas svoj, buèe vode na nebesima, podiže paru s krajeva zemaljskih, pušta munje s daždem, i izvodi vetar iz staja njegovih.
14. Svaki èovek posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanim, jer su laž liveni likovi njegovi, i nema duha u njima.
15. Taština su, delo prevarno; kad ih pohodim, poginuæe.
16. Nije takav deo Jakovljev, jer je Tvorac svemu, i Izrailj Mu je nasledstvo, ime Mu je Gospod nad vojskama.
17. Pokupi iz zemlje trg svoj ti, koja sediš u gradu.
18. Jer ovako veli Gospod: Gle, ja æu izbaciti kao praæom stanovnike ove zemlje, i pritesniæu ih da osete.
19. Teško meni od muke moje, reæi æe; ljuta je rana moja; a ja rekoh: To je bol, treba da ga podnosim.
20. Moj je šator opustošen i sva uža moja pokidana, sinovi moji otidoše od mene i nema ih, nema više nikoga da razapne šator moj i digne zavese moje.
21. Jer pastiri postaše bezumni i Gospoda ne tražiše; zato ne biše sreæni, i sve se stado njihovo rasprša.
22. Gle, ide glas i vreva velika iz severne zemlje da obrati gradove Judine u pustoš, u stan zmajevski.
23. Znam, Gospode, da put èoveèji nije u njegovoj vlasti niti je èoveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim.
24. Karaj me, Gospode, ali s merom, ne u gnevu svom, da me ne bi zatro.
25. Izlij gnev svoj na narode koji Te ne poznaju, i na plemena koja ne prizivaju ime Tvoje, jer proždreše Jakova, proždreše ga da ga nema, i naselje njegovo opusteše.
←  Jeremiah (10/52)  →