←  Isaiah (65/66)  →
1. Potražiše me koji ne pitahu za me; nadjoše me koji me ne tražahu; rekoh narodu koji se ne zove mojim imenom: Evo me, evo me.
2. Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornom, koji ide za svojim mislima putem koji nije dobar,
3. Narodu, koji me jednako gnevi u oèi, koji prinosi žrtve u vrtovima i kadi na opekama;
4. Koji sede kod grobova i noæe u peæinama, jedu meso svinjsko i supa im je neèista u sudovima;
5. Koji govore: Odlazi, ne dohvataj me se, jer sam svetiji od tebe, ti su dim u nozdrvama mojim, dim koji gori vas dan.
6. Eto, napisano je preda mnom: neæu æutati, nego æu platiti, platiæu im u nedra.
7. Za bezakonja vaša i za bezakonja otaca vaših, veli Gospod, koji kadiše na gorama, i na humovima ružiše me, izmeriæu im u nedra platu za dela koja èiniše od poèetka.
8. Ovako veli Gospod: Kao kad ko nadje vino u grozdu, pa reèe: Ne kvari ga, jer je blagoslov u njemu, tako æu uèiniti radi sluga svojih, neæu ih potrti sve,
9. Jer æu izvesti seme iz Jakova i iz Jude naslednika gorama svojim, i naslediæe ih izabranici moji, i sluge moje naseliæe se onde.
10. A Saron æe biti tor za ovce i dolina ahorska poèivalište za goveda narodu mom koji me traži.
11. A vi, koji ostavljate Gospoda, koji zaboravljate svetu goru moju, koji postavljate sto Gadu i lijete naliv Meniju,
12. Vas æu izbrojati pod maè, i svi æete pripasti na klanje, jer zvah a vi se ne odazivaste, govorih a vi ne slušaste, nego èiniste šta je zlo preda mnom i izabraste šta meni nije po volji.
13. Zato ovako veli Gospod Gospod: Gle, sluge æe moje jesti, a vi æete gladovati; gle, sluge æe moje piti, a vi æete biti žedni; gle, sluge æe se moje veseliti, a vi æete se stideti.
14. Gle, sluge æe moje pevati od radosti u srcu, a vi æete vikati od žalosti u srcu i ridaæete od tuge u duhu.
15. I ostaviæete ime svoje izabranima mojim za uklin; i Gospod æe te Bog ubiti, a sluge æe svoje nazvati drugim imenom.
16. Ko se uzblagosilja na zemlji, blagosiljaæe se Bogom istinitim; a ko se uskune na zemlji, kleæe se Bogom istinitim; jer æe se prve nevolje zaboraviti i sakrivene æe biti od oèiju mojih.
17. Jer, gle, ja æu stvoriti nova nebesa i novu zemlju, i šta je pre bilo neæe se pominjati niti æe na um dolaziti.
18. Nego se radujte i veselite se doveka radi onog što æu ja stvoriti; jer gle, ja æu stvoriti Jerusalim da bude veselje i narod njegov da bude radost.
19. I ja æu se veseliti radi Jerusalima, i radovaæu se radi naroda svog, i neæe se više èuti u njemu plaè ni jauk.
20. Neæe više biti onde malog deteta ni starca koji ne bi navršio dana svojih; jer æe dete umirati od sto godina, a grešnik od sto godina biæe proklet.
21. I oni æe graditi kuæe i sedeæe u njima; i sadiæe vinograde i ješæe rod njihov.
22. Neæe oni graditi a drugi se naseliti, neæe saditi a drugi jesti, jer æe dani narodu mom biti kao dani drvetu, i izabranicima æe mojim ovetšati dela ruku njihovih.
23. Neæe raditi uzalud, niti æe radjati za strah, jer æe biti seme blagoslovenih od Gospoda, i natražje æe njihovo biti s njima.
24. I pre nego povièu, ja æu se odazvati; još æe govoriti, a ja æu uslišiti.
25. Vuk i jagnje zajedno æe pasti, i lav æe jesti slamu kao vo; a zmiji æe biti hrana prah; neæe uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, veli Gospod.
←  Isaiah (65/66)  →