| ← Isaiah (64/66) → |
| 1. | O da bi razdro nebesa i sišao, da se rastope gore od Tebe, |
| 2. | Kao što se na ognju razgori granje i voda uzavri od ognja, da ime Tvoje poznaju neprijatelji Tvoji i da narodi drhæu od Tebe. |
| 3. | Kad si èinio strahote kojima se ne nadasmo, Ti si silazio, i gore se rastapahu od Tebe. |
| 4. | Otkako je veka ne èu se, niti se ušima dozna, niti oko vide Boga osim Tebe da bi tako uèinio onima koji Ga èekaju. |
| 5. | Sretao si onog koji se raduje tvoreæi pravdu; pominju Te na putevima Tvojim; gle, Ti si se razgnevio što grešismo; da na njima jednako ostasmo, bismo se spasli. |
| 6. | Ali svi bejasmo kao neèisto šta, i sva naša pravda kao neèista haljina; zato opadosmo svi kao list, i bezakonja naša kao vetar odnesoše nas. |
| 7. | Nikoga ne bi da priziva ime Tvoje, da ustane da se Tebe drži, jer si sakrio lice svoje od nas i rastopio si nas bezakonjem našim. |
| 8. | Ali sada, Gospode, Ti si naš Otac; mi smo kao, a Ti si naš lonèar, i svi smo delo ruku Tvojih. |
| 9. | Gospode, ne gnevi se veoma, i ne pominji doveka bezakonje; evo, pogledaj; mi smo svi Tvoj narod. |
| 10. | Gradovi svetosti Tvoje opusteše; Sion opuste, Jerusalim posta pustoš. |
| 11. | Dom naše svetinje i naše krasote, u kome Te slaviše oci naši, izgore ognjem, i sve što nam beše drago potrveno je. |
| 12. | Hoæeš li se na to uzdržati, Gospode, i æutati, i jednako nas muèiti? |
| ← Isaiah (64/66) → |