←  Isaiah (59/66)  →
1. Gle, nije okraæala ruka Gospodnja da ne može spasti, niti je otežalo uho Njegovo da ne može èuti.
2. Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice Njegovo od vas, da ne èuje.
3. Jer su ruke vaše oskvrnjene krvlju i prsti vaši bezakonjem; usne vaše govore laž i jezik vaš izrièe opaèinu.
4. Nema nikoga da vièe za pravdu, niti ima da se pre za istinu; uzdaju se u ništavilo, i govore laž; zaèinju nevolju, i radjaju muku.
5. Nose jaja aspidina i tkaju pauèinu; ko pojede jaje njihovo umre, i ako koje razbije, izadje guja.
6. Platno njihovo nije za haljine, niti æe se oni odenuti svojim poslom; posao je njihov bezakonje i u rukama je njihovim nasilje.
7. Noge im trèe na zlo i brze su na prolivanje krvi prave; misli su njihove bezakonje; na putevima je njihovim pustoš i rasap.
8. Put mirni ne znaju, i na putevima njihovim nema pravde; naèinili su sebi krive staze; ko god ide po njima, ne zna za mir.
9. Zato je sud daleko od nas, i pravda ne dolazi do nas; èekamo videlo, a ono, eto mrak; svetlost, a ono hodimo po tami.
10. Pipamo kao slepci zid, kao oni koji nemaju oèiju pipamo; spotièemo se u podne kao u sumraèje; u obilju smo kao mrtvi.
11. Rièemo svikoliki kao medvedi, i jednako uèemo kao golubice; èekamo sud, a njega nema, spasenje, a ono je daleko od nas.
12. Jer se prestupi naši umnožiše pred Tobom i gresi naši svedoèe na nas; jer su prestupi naši kod nas i bezakonja svoja znamo,
13. Da neveru uèinismo i slagasmo Gospodu, i odstupismo od Boga svog, govorismo o nasilju i odmetu, da, sastavljasmo i iznosismo iz srca reèi lažne.
14. Zato sud odstupi natrag, i pravda stoji daleko; jer istina pade na ulici i pravda ne može da prodje.
15. I istine je nestalo, i ko se uklanja od zla, postaje plen. To vide Gospod, i ne bi Mu milo što nema suda.
16. I vide gde nema èoveka, i zaèudi se što nema posrednika; zato uèini Mu spasenje mišica Njegova, i pravda Njegova podupre Ga.
17. Jer se obuèe u pravdu kao u oklop, i šlem spasenja metnu na glavu; odenu se osvetom kao odelom, i ogrte se revnošæu kao plaštem.
18. Po delima, po delima da vrati gnev protivnicima svojim, platu neprijateljima svojim, ostrvima da plati.
19. I bojaæe se imena Gospodnjeg sa zapada, i slave Njegove s istoka sunèanog; jer æe neprijatelj navaliti kao reka, a Duh æe Gospodnji podignuti zastavu suprot njemu.
20. I doæi æe Izbavitelj u Sion i k onima od Jakova koji se obraæaju od greha, veli Gospod.
21. A ovo æe biti zavet moj s njima, veli Gospod: Duh moj, koji je u tebi, i reèi moje, koje metnuh u usta tvoja, neæe otiæi od usta tvojih ni od usta semena tvog, ni od usta semena semena tvog, veli Gospod, odsele i doveka.
←  Isaiah (59/66)  →