←  Isaiah (5/66)  →
1. Zapevaæu sada dragom svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdašcetu.
2. I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i poèeka da rodi groždjem, a on rodi vinjagom.
3. Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judejci, sudite izmedju mene i vinograda mog.
4. Šta je još trebalo èiniti vinogradu mom šta mu ne uèinih? Kad èekah da rodi groždjem, zašto rodi vinjagom?
5. Sada æu vam kazati šta æu uèiniti vinogradu svom. Oboriæu mu ogradu, neka opusti; razvaliæu mu zid, neka se pogazi;
6. Uparložiæu ga, neæe se rezati ni kopati, nego æe rasti èkalj i trnje, i zapovediæu oblacima da ne puštaju više dažd na nj.
7. Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad Njegov; On èeka sud, a gle nasilja, èeka pravdu, a gle vike.
8. Teško onima koji sastavljaju kuæu s kuæom, i njivu na njivu nastavljaju, da veæ ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji.
9. Od Gospoda nad vojskama èuh: Mnoge kuæe opusteæe, u velikim i lepim neæe biti nikoga.
10. Jer æe deset rala vinograda dati jedan vat, i gomer semena daæe efu.
11. Teško onima koji rane, te idu na silovito piæe i ostaju do mraka dok ih vino raspali.
12. I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino; a ne gledaju na dela Gospodnja i ne vide rad ruku Njegovih.
13. Zato se narod moj odvede u ropstvo što ne znaju, i koje poštuje gladuju, i ljudstvo njegovo gine od žedji.
14. Zato se raširio grob i razvalio ždrelo svoje preveæ, i siæi æe u nj slava njegova i mnoštvo njegovo i vreva njegova i koji se vesele u njemu.
15. I pognuæe se prost èovek, i visoki æe se poniziti, i ponosite oèi oboriæe se;
16. Gospod nad vojskama uzvisiæe se sudom, i Bog Sveti posvetiæe se pravdom.
17. I jaganjci æe pasti po svom obièaju, i došljaci æe jesti s pustih mesta pretilinu.
18. Teško onima koji vuku bezakonje uzicama od taštine, i greh kao užem kolskim,
19. Koji govore: Neka pohita, neka brzo dodje delo Njegovo, da vidimo, i neka se približi i dodje šta je naumio Svetac Izrailjev, da poznamo.
20. Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkog slatko a od slatkog gorko.
21. Teško onima koji misle da su mudri, i sami su sebi razumni.
22. Teško onima koji su jaki piti vino i junaci u mešanju silovitog piæa.
23. Koji pravdaju bezbožnika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu.
24. Zato kao što oganj proždire strnjiku i slama nestaje u plamenu, tako æe koren njihov biti kao trulež i cvet njihov otiæi æe kao prah, jer odbaciše zakon Gospoda nad vojskama i prezreše reè Sveca Izrailjevog.
25. Zato se raspali gnev Gospodnji na narod Njegov, i mahnuv rukom svojom na nj udari ga da se gore zadrmaše i mrtva telesa njegova biše kao blato po ulicama. Kod svega toga gnev se Njegov ne odvrati, nego je ruka Njegova još podignuta.
26. I podignuæe zastavu narodima dalekim, i zazviždaæe im s kraja zemlje; i gle, oni æe doæi odmah, brzo.
27. Neæe biti medju njima umornog ni sustalog, ni dremljivog ni sanjivog, nikome se neæe raspasati pojas oko njega, niti æe se kome otkinuti remen na obuæi.
28. Strele æe im biti oštre, i svi lukovi njihovi zapeti; kopita u konja njihovih biæe kao kremen i toèkovi njihovi kao vihor.
29. Rika æe im biti kao u lava, i rikaæe kao laviæi; buèaæe i ugrabiæe plen i odneti ga, i neæe biti nikoga da otme.
30. Buèaæe nad njim u to vreme kao što more buèi. Tada æe pogledati na zemlju, a to mrak i strah, i svetlost æe se pomraèiti nad pogiblju njihovom.
←  Isaiah (5/66)  →