←  Isaiah (44/66)  →

---

1.

Ali sada èuj, Jakove, slugo moj, i Izrailju, koga izabrah.

2.

Ovako veli Gospod, koji te je stvorio i sazdao od utrobe materine, i koji ti pomaže: ne boj se, slugo moj Jakove, i mili, koga izabrah.

3.

Jer æu izliti vodu na žednoga i potoke na suvu zemlju, izliæu Duh svoj na seme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natražje.

4.

I procvetaæe kao u travi, kao vrbe pokraj potoka.

5.

Ovaj æe reæi: Ja sam Gospodnji, a onaj æe se zvati po imenu Jakovljevom, a drugi æe se pisati svojom rukom Gospodnji, i prezivaæe se imenom Izrailjevim.

6.

Ovako govori Gospod Car Izrailjev i Izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: ja sam prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga.

7.

I ko kao ja oglašuje i objavljuje ovo, ili mi uredjuje otkako naselih stari narod? Neka im javi šta æe biti i šta æe doæi.

8.

Ne bojte se i ne plašite se; nisam li ti davno kazao i objavio? Vi ste mi svedoci; ima li Boga osim mene? Da, nema stene, ne znam ni jedne.

9.

Koji grade rezane likove, svi su ništa, i mile stvari njihove ne pomažu ništa, i one su im svedoci da ne vide i ne razumeju, da bi se posramili.

10.

Ko gradi boga i lije lik, nije ni na kakvu korist.

11.

Gle, svi æe se drugovi njegovi posramiti, i umetnici više od drugih ljudi; neka se skupe svi i stanu, biæe ih strah i posramiæe se svi.

12.

Kovaè kleštima radi na živom ugljevlju, i kuje èekiæem, i radi snagom svoje ruke, gladuje, te iznemogne, i ne pije vode, te sustane.

13.

Drvodelja rasteže vrpcu i beleži crvenilom, teše i zaokružuje, i naèinja kao lik èoveèji, kao lepog èoveka, da stoji u kuæi.

14.

Seèe sebi kedre, i uzima èesevinu i hrast ili šta je najèvršæe medju drveæem šumskim; sadi jasen, i od dažda raste.

15.

I biva èoveku za oganj, i uzme ga, te se greje; upali ga, te peèe hleb; i još gradi od njega boga i klanja mu se; gradi od njega lik rezan, i pada na kolena pred njim.

16.

Polovinu loži na oganj, uz polovinu jede meso ispekavši peèenje, i biva sit, i greje se i govori: Aha, ogrejah se, videh oganj.

17.

A od ostatka gradi boga, rezan lik svoj, pada pred njim na kolena i klanja se, i moli mu se i govori: Izbavi me, jer si ti bog moj.

18.

Ne znaju, niti razumeju, jer su im oèi zaslepljene da ne vide, i srca, da ne razumeju.

19.

Niti uzimaju na um, nema znanja ni razuma da bi koji rekao: Polovinu ovog spalih na oganj, i na uglju od njega ispekoh hleb, ispekoh meso i jedoh; i od ostatka eda li æu naèiniti gad, i panju drvenom hoæu li se klanjati?

20.

Takav se hrani pepelom, prevareno srce zavodi ga da ne može izbaviti dušu svoju, niti reæi: Nije li laž što mi je u desnici?

21.

Pamti to, Jakove i Izrailju, jer si moj sluga; ja sam te sazdao, sluga si moj, Izrailju, neæu te zaboraviti.

22.

Rasuæu kao oblak prestupe tvoje, i grehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio.

23.

Pevajte, nebesa, jer Gospod uèini, podvikujte, nizine zemaljske, popevajte, gore, šume i sva drva u njima, jer izbavi Gospod Jakova i proslavi se u Izrailju.

24.

Ovako govori Gospod, Izbavitelj tvoj, koji te je sazdao od utrobe materine: ja Gospod naèinih sve: razapeh nebo sam, rasprostreh zemlju sam sobom;

25.

Uništavam znake lažljivcima, i vraèe obezumljujem, vraæam natrag mudrace, i pretvaram mudrost njihovu u ludost;

26.

Potvrdjujem reè sluge svog, i navršujem savet glasnika svojih; govorim Jerusalimu: Naseliæeš se, i gradovima Judinim: Sazidaæete se; i pustoline njihove podignuæu;

27.

Govorim dubini: Presahni i isušiæu reke tvoje;

28.

Govorim Kiru: Pastir si moj; i izvršiæe svu volju moju, i kazaæe Jerusalimu: Sazidaæeš se, i crkvi: Osnovaæeš se.

---

←  Isaiah (44/66)  →