←  Isaiah (38/66)  →
1. U to vreme razbole se Jezekija na smrt; i dodje k njemu prorok Isaija sin Amosov i reèe mu: Ovako veli Gospod: Naredi za kuæu svoju, jer æeš umreti i neæeš ostati živ.
2. A Jezekija se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu,
3. I reèe: Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred Tobom verno i s celim srcem, i tvorio šta je Tebi ugodno. I plaka Jezekija veoma.
4. Tada dodje reè Gospodnja Isaiji govoreæi:
5. Idi i reci Jezekiji: Ovako veli Gospod Bog Davida oca tvog: Èuo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje, evo dodaæu ti veku petnaest godina.
6. I izbaviæu tebe i ovaj grad iz ruku cara asirskog, i braniæu ovaj grad.
7. I ovo neka ti bude znak od Gospoda da æe uèiniti Gospod šta je rekao.
8. Evo ja æu vratiti sen po kolencima po kojima je sišao na sunèaniku Ahazovom natrag za deset kolenaca. I vrati se sunce za deset kolenaca po kolencima po kojima beše sišlo.
9. Ovo napisa Jezekija car Judin kad se razbole, i ozdravi od bolesti svoje:
10. Ja rekoh, kad se presekoše dani moji: Idem k vratima grobnim, uze mi se ostatak godina mojih.
11. Rekoh: Neæu videti Gospoda Gospoda u zemlji živih, neæu više videti èoveka medju onima koji stanuju na svetu.
12. Vek moj prodje i prenese se od mene kao šator pastirski; presekoh život svoj kao tkaè, odseæi æe me od osnutka; od jutra do veèera uèiniæeš mi kraj.
13. Mišljah za jutra da æe kao lav potrti sve kosti moje; od jutra do veèera uèiniæeš mi kraj.
14. Pištah kao ždral i kao lastavica, ukah kao golubica, oèi mi išèileše gledajuæi gore: Gospode, u nevolji sam, olakšaj mi.
15. Šta da kažem? On mi kaza, i uèini. Proživeæu sve godine svoje po jadu duše svoje.
16. Gospode, o tom se živi i u tom je svemu život duha mog, iscelio si me i saèuvao u životu.
17. Evo, na mir dodje mi ljut jad; ali Tebi bi milo da izvuèeš dušu moju iz jame pogibli, jer si bacio za ledja svoja sve grehe moje.
18. Jer neæe grob Tebe slaviti, neæe Te smrt hvaliti, i koji sidju u grob ne nadaju se Tvojoj istini.
19. Živi, živi, oni æe Te slaviti kao ja danas: otac æe sinovima javljati istinu Tvoju.
20. Gospod me spase, zato æemo pevati pesme moje u domu Gospodnjem dok smo god živi.
21. A Isaija beše rekao da uzmu grudu suvih smokava i previju na otok, te æe ozdraviti.
22. I Jezekija beše rekao: Šta æe biti znak da æu otiæi u dom Gospodnji?
←  Isaiah (38/66)  →