←  Isaiah (29/66)  →
1. Teško Arilu, Arilu, gradu gde je stajao David. Dodajte godinu na godinu, neka kolju žrtve prazniène.
2. Ali æu pritesniti Arila, i biæe žalost i tuga, jer æe mi biti kao Aril.
3. Jer æu te opkoliti vojskom, i stegnuæu te opkopima i podignuæu suprot tebi kule.
4. Te æeš oboren govoriti sa zemlje i iz praha æeš mucati, i glas æe ti biti sa zemlje kao u bajaèa i iz praha æeš šapæuæi govoriti.
5. A mnoštvo neprijatelja tvojih biæe kao sitan prah i mnoštvo nasilnika kao pleva kad se razmeæe; i to æe biti zaèas, iznenada.
6. Gospod nad vojskama pohodiæe ga gromom i trusom i hukom velikom, vihorom i burom i plamenom ognjenim koji proždire.
7. I mnoštvo svih naroda koji vojuju na Aril i svi koji udaraju na nj i na zidove njegove i koji ga pritešnjuju, biæe kao utvara noæna u snu.
8. Biæe kao kad gladan sni da jede, pa kad se probudi a duša mu prazna; ili kad sni žedan da pije, pa kad se probudi, a on iznemogao i duša mu žedna; tako æe biti mnoštvo svih naroda što vojuju na goru sionsku.
9. Stanite i èudite se; vapijte i vièite: Pijani su, ali ne od vina; posræu, ali ne od silovitog piæa.
10. Jer je Gospod izlio na vas duh tvrdog sna i zatvorio vam oèi, oslepio proroke i videoce, glavare vaše.
11. I svaka utvara biæe vam kao reèi u zapeèaæenoj knjizi, koju daju èoveku koji zna èitati govoreæi: Èitaj to; a on reèe: Ne mogu, jer je zapeèaæeno.
12. Ili da daju knjigu onom koji ne zna èitati govoreæi: Èitaj to; a on reèe: Ne znam èitati.
13. Zato reèe Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su nauèeni,
14. Zato æu evo još raditi èudesno s tim narodom, èudesno i divno, i mudrost mudrih njegovih poginuæe i razum razumnih nestaæe.
15. Teško onima koji duboko sakrivaju od Gospoda nameru, koji rade u mraku i govore: Ko nas vidi? I ko nas zna?
16. Naopake misli vaše nisu li kao kao lonèarski? Govori li delo za onog koji ga je naèinio: Nije me naèinio? I lonac govori li za onog koji ga je naèinio: Ne razume?
17. Neæe li se doskora i Livan pretvoriti u polje, i polje se uzimati za šumu?
18. I u taj æe dan gluvi èuti reèi u knjizi, i iz tame i mraka videæe oèi slepih.
19. I krotki æe se veoma radovati u Gospodu, i ništi izmedju ljudi veseliæe se sa Sveca Izrailjevog.
20. Jer nasilnika neæe biti, i nestaæe podsmevaèa, i istrebiæe se svi koji gledaju da èine bezakonje,
21. Koji okrivljuju èoveka za reè, i meæu zamku onom koji kara na vratima, i obaraju pravednog lažju.
22. Zato Gospod, koji je otkupio Avrama, ovako govori za dom Jakovljev: Neæe se više Jakov postideti, niti æe mu lice pobledeti.
23. Jer kad vidi usred sebe decu svoju, delo ruku mojih, tada æe oni svetiti ime moje, svetiæe Sveca Jakovljevog i bojaæe se Boga Izrailjevog.
24. I koji lutaju duhom orazumiæe se, i vikaèi æe primiti nauku.
←  Isaiah (29/66)  →